U petak, 30. decembra 2022, napadač je sa motocikla otvorio vatru na Sinana Ateša, vođu najopasnije turske paravojne grupacije, poznate kao Sivi vukovi. Iste večeri je 38-godišnji Ateš preminuo u bolnici u Ankari, što je analitičare navelo na pretpostavku da je turska politika ušla u novu fazu. Zaista, neki posmatrači tvrde da bi Atešovo ubistvo moglo da utiče na predstojeće predsedničke izbore u Turskoj na nepredvidive načine. Vodeće političke ličnosti u ovoj strateški važnoj članici NATO-a, uključujući njenog autoritarnog lidera Erdogana, posvećuju veliku pažnju ovom događaju.
Zvanično poznata kao Obrazovna i kulturna fondacija kluba idealista, organizacija Sivi vukovi je paravojni ogranak Partije nacionalističkog pokreta (MHP), militantne političke snage koja zauzima glavninu krajnje desnog spektra turske politike. MHP zastupa autoritarne i antizapadne stavove i oštro se protivi pregovorima sa turskim etničkim manjinama, uključujući Kurde. Njena politika privlači ultrakonzervativne glasače, obično muškarce starije od 35 godina. Sivi vukovi deluju kao udarna pesnica MHP-a, često učestvujući u krvavim uličnim borbama protiv Kurda, levičara i drugih narodnih pokreta koji se suprotstavljaju krajnjoj desnici. Poznati po svom mačizmu i razmetljivosti, Sivi vukovi privlače muškarce u tinejdžerskim i dvadesetim godinama iz redova radničke klase. U suštini, dakle, MHP i Sivi vukovi su dve strane istog novčića.
MHP je 2015. formirao izbornu koaliciju sa Partijom pravde i razvoja (AKP) predsednika Erdogana. Formiranje ove koalicije, poznate kao Narodna alijansa, označilo je kulminaciju dugog procesa neformalne saradnje dve stranke, koji je trajao najmanje od 2007. Narodna alijansa je poslednjih godina imala važnu ulogu u očuvanju dominacije AKP-a na političkoj sceni, uprkos padu popularnosti predsednika Erdogana. Sada se AKP direktno oslanja na parlamentarnu podršku MHP-a kako bi održala manjinsku vladu. Sivi vukovi, koji su često neposlušniji od svoje matične organizacije, formalno podržavaju Erdogana, ali ga takođe doživljavaju kao previše mekog i nedovoljno autoritarnog političara.
MPH voli da se predstavlja kao jedinstvena militantna organizacija, ali je realno uvek bila rezultat nategnutog saveza između različitih organizacija krajnje desnice. Njeno članstvo se kreće od socijalnih konzervativaca do ultranacionalista, hanafijskih (sunitskih) puritanaca, pa čak i neofašista. Kada su MHP i AKP formirali Narodnu alijansu, nekolicina ovih grupa izrazila je ozbiljne sumnje spram saradnje sa Erdoganom. Glasna manjina prozapadnih i sekularističkih konzervativaca napustila je stranku zbog strepnje da će proislamistički i antizapadni AKP u potpunosti apsorbovati MHP.
Otpadnici su potom formirali Dobru stranku, reformistički konzervativni pokret, koji je od tada postao konkurent MHP-u po popularnosti. Neki analitičari sada tvrde da je formiranje Dobre stranke verovatno prepolovilo izbornu snagu MHP-a. Kao što se i moglo očekivati, ideološki raskol između MHP-a i Dobre stranke brzo se prelio na Sive vukove. Do 2021, desetine vodećih članova Sivih vukova napustilo je grupu i pridružilo se otcepljenoj organizaciji. Za sve to vreme, harizmatični Ateš, koji je 2019. imenovan za predsednika Sivih vukova, uglavnom je ćutao.
Do 2020, međutim, pojavile su se glasine da je Ateš takođe planirao da se povuče iz MHP-a i pridruži se Dobroj stranci. Da se to dogodilo, Devlet Bahčeli, politički veteran i predsedavajući MHP-a, došao bi u veoma tešku poziciju, jer bi takav potez dodatno oslabio njegovu vladavinu unutar MHP-a. Glasine da bi Ateš mogao da napusti MHP pojačale su se u aprilu 2020, kada je najavio ostavku na mesto predsednika Sivih vukova. Međutim, Ateš nije dao ostavku u MHP-u, niti je napustio Sive vukove. U tekstu ostavke pohvalio je militantnu organizaciju i potvrdio lojalnost Bahčeliju. Ipak, mnogi su smatrali da je Atešovo povlačenje iz Sivih vukova prvi korak u postepenom udaljavanju od MHP-a, što bi se najverovatnije završilo otvorenim pristupanjem Dobroj stranci.
Po svemu sudeći, Ateš je ubijen samo nekoliko nedelja pre nego što se zvanično pridružio Dobroj stranci. Nakon ubistva, neki od njegovih najbližih savetnika rekli su da je imao nekoliko konsultacija sa liderima Dobre stranke par nedelja pre nego što je ubijen. Policijska uprava Ankare, koja je zadužena za istragu Atešovog ubistva, do sada je uhapsila 15 osoba. Svi imaju jake veze sa MHP-om ili Sivim vukovima. Štaviše, nijedan od lidera Sivih vukova ili MHP-a, uključujući Bahčelija, nije izjavio saučešće zbog Atešovog ubistva. Ovo je veoma neobično, s obzirom da je Ateš proveo svoje najbolje godine u Sivim vukovima i bio Bahčelijev štićenik i najbliži saradnik.
Ali da li je ovo bilo političko ubistvo? Imajte na umu da Sivi vukovi nisu samo politička organizacija. Oni su takođe moćan ekonomski konglomerat, sa složenim poslovnim interesima koji, kako neki tvrde, često prelaze granicu legalnog. Takve aktivnosti navodno uključuju transport ilegalnih droga, usluge obezbeđenja, mrežu prostitucije i masovnu trgovinu ljudima unutar Turske, ali i širom Evrope i Azije. Teško je odvojiti političku ulogu Sivih vukova (i verovatno MHP-a) od njihovih poslovnih aktivnosti, te stoga ne treba u potpunosti isključiti kriminalne ili mafijaške motive iza Atešovog ubistva.
Ipak, Ateševo ubistvo ima direktne, a verovatno i dalekosežne političke posledice po Tursku, dok se zemlja priprema za izrazito polarizovane predsedničke izbore u maju. Zaista, među iskusnim analitičarima raste zebnja da će posledice afere Ateš po nastupajuće izbore tek da se vide. Postoje tvrdnje da je, nakon razlaza MHP-a i Dobre stranke, te potonjih sukoba između dve frakcije, izborna podrška MHP-u pala na ispod 4 odsto. Ako je tačno, to bi bio dramatičan gubitak popularnosti u odnosu na 2015, kada je stranka dostigla vrhunac od preko 14 odsto glasova na nacionalnom nivou.
Sa oslabljenim MHP-om, verovatno će i mogućnost predsednika Erdogana da se održi na vlasti znatno oslabiti u narednim mesecima. Nedavne ankete pokazuju da bi turski moćnik mogao da završi treći na majskim izborima, što bi bio težak udarac za tako dominantnu ličnost u turskom političkom životu. Već nekoliko godina, MHP nazivaju „Erdoganovim pojasom za spasavanje“. Taj pojas se sada izduvava, a afera Ateš bi mogla zadati fatalan udarac njegovim koalicionim partnerima. Nestabilan i oslabljen MHP bi mogao imati dramatičan uticaj na političku budućnost Erdogana te izmeniti tursku političku scenu na do sada neviđen način.
(IntelNews-ZTP, foto: DHA)
