Čak i 80 godina nakon kobne junske nedelje 1941., kada je nacistička Nemačka napala Sovjetski Savez, nedoumice i dalje naviru. Da li je invazija bila nadomak uspeha pre nego što je potpuno posustala? Kako je Rusija pretvorila katastrofu u trijumf na osnovu kojeg je SSSR postao i ostao supersila narednih 50 godina?
Kakav god bio odgovor na ova pitanja, nema sumnje da je Drugi svetski rat transformisao svet u kojem živimo. Istočna Evropa je prekrojena, ostavljajući nasleđe spornih granica, gorkih osećanja i tinjajućih sukoba od Poljske i Ukrajine do Čečenije. Za ruskog predsednika Vladimira Putina, veličanje Velikog otadžbinskog rata nije samo pomen za 27 miliona poginulih sovjetskih vojnika i civila, već i politička slamka spasa. Tenkovi T-34 koji su nekada špartali do Berlina, a danas paradiraju ulicama Moskve, podsećaju na to šta je Rusija nekada bila i šta bi po zamisli nacionalista ponovo mogla da bude.
Pa ipak, kada je 22. juna 1941. preko granice jurnulo 3 miliona nemačkih i savezničkih vojnika, mnogi su očekivali da će operacija Barbarosa biti laka pobeda. „Boljševizam će se srušiti kao kula od karata,“ predviđao je nacistički ministar propagande Jozef Gebels. Neprijatno veliki broj američkih i britanskih stručnjaka složio se sa ovom ocenom, imajući u vidu Staljinove čistke unutar oficirskog kadra i podbačaj Crvene armije protiv male Finske tokom Zimskog rata (1939-1940.) Čitava serija sovjetskih vojnih katastrofa tokom leta i jeseni 1941., uključujući ubistvo ili zarobljavanje 650.000 sovjetskih vojnika u Kijevu, bila je potvrda tog predubeđenja. Ali crveni barjak se ipak zavijorio iznad Rajhstaga u maju 1945., dokazajući da su stručnjaci pogrešili. A nova kompjuterska igra objašnjava zašto su toliko omanuli u proceni.
War in the East 2, u izdanju Matrix Games-a, jednako je grandiozna kao i sukob koji prikazuje. Preko digitalne mape podeljene na 45.000 heksagona, nemački i sovjetski učesnici kontrolišu više od 6.000 divizija, brigada i letačkih eskadrila. Rat na Istoku 2 je proširena verzija originalne igre iz 2010., sada sa priručnikom od 520 strana, u tvrdom povezu nalik na školski udžbenik. Igra je san svakog statističara jer prati sve moguće podatke – od broja tenkova i kamiona, preko borbene i administrativne nadležnosti pojedinih generala, do toga da li dovoljno sirovina stiže do fabrika oružja. Iako Rat na Istoku 2 nije toliko teška za igranje, može se reći da je najvernija simulacija Istočnog fronta ikada.
Igra pokazuje kako je Nemačka, verovatno vojno najspremnija nacija tokom Drugog svetskog rata, uspela da ostvari zapanjujuće pobede u leto 1941. Vojni uspeh u igri zavisi od faktora kao što su moral, borbeno iskustvo, umor i komandna veština. Budući da su Nemci 1941. imali bolje trupe i komandante, mogli su pregaziti sovjetsku armiju, prisiljavajući Sovjete da na brzinu angažuju nepripremljenu rezervu, koja bi potom brzo bila uništena. Šta je sprečilo ovakav scenario? Zašto nacistička ratna mašina nije uspela da pobedi Rusiju kada je pregazila Francusku za samo šest nedelja? Rat na Istoku 2 otkriva kobnu grešku u nemačkom planu. Arogantni u navodnoj superiornosti i uverenju da puka snaga volje može nadoknaditi materijalne slabosti, Adolf Hitler i nemačka vrhovna komanda nisu očekivali da će snabdevanje predstavljati problem. Ipak, kako su objasnili istoričari poput Martina van Krevelda, „amateri proučavaju taktiku, a profesionalci logistiku“.
U poređenju sa raskošno opremljenom američkom vojskom, nemačka i sovjetska armija bile su suočene sa logističkom noćnom morom. Dok su SAD i Britanija imale obilje kamiona za dovlačenje zaliha, Nemcima i Sovjetima je uvek nedostajalo vozila. Oklopne jedinice su bile potpuno motorizovane, ali je siromašna pešadija Nemačke i Rusije morala konjima da izvlači artiljeriju i zalihe. Za njih je Drugi svetski rat više nalikovao Prvom svetskom, i praktično na korak od propale invazije Napoleona Bonapartea na Rusiju 1812.
Stoga su obe strane Istočnog fronta koristile železnicu za premeštanje trupa i zaliha. Vojske su se kretale pružnim trasama kako bi imale dobro snabdevanje, ali čak i tada je logistika bila veoma otežana. U poređenju sa zapadnom Evropom i severnom Amerikom, železničke pruge u Rusiji bile su retke i šire od evropskih pruga, što je značilo da su ih Nemci morali ponovo postavljati. Jedno je saznati o tome iz knjige ili porodične igre kao što je Risk, gde igrači mogu veselo da marširaju iz Britanije u Australiju ako ih kockice navedu tim putem. Ono što je sjajno kod dobro osmišljene istorijske simulacije je sagledavanje situacije iz ugla donosilaca odluka, uvažavajući njihove dileme i pogreške.
Želite da manevrišete svojim vojskama poput nemačkog generala Romela ili američkog generala Patona? U Ratu na Istoku 2 morate voditi računa da svoje trupe ne ostavite praznih stomaka i rezervoara. Igra sadrži detaljan logistički model koji prati zalihe u tonama. Gorivo, municija i hrana transportuju se duž železničkih linija do magacina, a odatle prebacuju kamionima i konjskim zapregama. Ali železnice imaju ograničen kapacitet, i pruge menjaju boju kada se njihova nosivost preoptereti. Ostaju kamioni, ali njih nema dovoljno. I što ih više putuje kroz ruske šume i močvare, više se i kvare. (Igra prati čak i pokvarena ili popravljena vozila.)
Ovo je poražavajuće za sve mehanizovane jedinice, jer zavise od benzina. Tako su i Nemci 1941. računali na svoje brze pancere da opkole ruske trupe dok se nemačka sporovozna pešadija ne približi frontu. Bez dovoljno goriva, tenkovi ne mogu da izvode svoje oštre manevre. Ovo nije problem na početku igre, jer Nemci započinju ofanzivu iz dobro snabdevenih baza u Istočnoj Pruskoj, Poljskoj i Rumuniji. Panceri kreću u duboke prodore kako bi opkolili sovjetske granične trupe dok Armijska grupa Centar lako zauzima Minsk. Istovremeno, Armijska grupa Sever se približava Lenjingradu, dok Armijska grupa Jug nadire prema Kijevu.
Ubrzo oklopne brigade stižu do ruskog Smolenska i „kopnenog mosta“ koji predstavlja autoput do Kremlja. Upravo u toj fazi Vermaht počinje da oseća posledice loše logistike: najbliža pruga je udaljena stotinama kilometara, a nema ispravnih kamiona za snabdevanje pancera, niti za održavanje 3 miliona vojnika raspoređenih po frontu dugom 3.200 kilometara. Logistika možda deluje kao lak zadatak, ali zapravo predstavlja fascinantan izazov. U Ratu na Istoku 2, gejmeri odlučuju koje će jedinice dobiti zalihe: kamioni i železnička inženjerija, ili neke druge. Takve odluke su morale da donose i savezničke snage u zapadnoj Evropi 1944., jer je bilo dovoljno zaliha za jedan deo fronta, dok su ostali morali da čekaju.
I svaki put kada nemačke trupe zastanu, Crvena armija dobija priliku da se pregrupiše i ukopa. Sovjetske trupe su možda oštećene, ali su blizu svojih zaliha i mogu da iskoriste svaku šumu, močvaru, grad ili reku da presretnu osvajače ili prekinu njihove linije snabdevanja. Ako uspeju, oktobarske kiše će zaustaviti Vermaht sve do zime 1941. i njenih ubitačnih 40 stepeni ispod nule. Za istoričare i hobiste, alternativne verzije operacije Barbarosa uvek su bile neodoljive. Ključno pitanje glasi: da li su Nemci mogli da zauzmu Moskvu da su sve njihove trupe delovale duž iste linije ka sovjetskoj prestonici? Rat na Istoku 2 pokazuje da bi ova strategija bila katastrofalna; prosto nije bilo dovoljno pruga i kamiona za tako masovnu ofanzivu na Moskvu.
Kao što je prikazano u igri, operacija Barbarosa je bila loše zamišljena strategija, sa nedovoljnom logistikom i antisemitskim uverenjima da će se sovjetska „jevrejsko-boljševička“ država srušiti nakon jednog brzog udarca. Bilo bi pogrešno reći da je samo logistika spasila Sovjetski Savez. Sovjetski vojnici su se borili hrabro, čak i samoubilački, i sa sve boljim veštinama. Ali nisu samo hrabrost i požrtvovanje zaustavili Hitlerovu invaziju 1941. Sovjeti su iskoristili loše strane nemačkog planiranja, kao i tradicionalne ruske prednosti poput vremena, prostora, terena i klime. Konačno, operacija Barbarosa je bila početak kraja Trećeg rajha, a ova kompjuterska simulacija pokazuje gde je Hitlerov grandiozni plan ostao bez goriva.
(ForeignPolicy-ZTP)
