Na južnoj obali Izmitskog zaliva, u brodogradilištu Golčuk, polako se oblikuje pomorska budućnost Turske. Prva od šest podmornica nemačke proizvodnje spremna je da zaroni, nakon što je u martu porinuta sa doka. Piri Reis će se pridružiti turskoj floti sledeće godine, a pet novih podmornica klase Reis očekuju se u narednim godinama. Ovo je trijumf za tursku mornaricu, i nevolja za Grčku.
Iako članice NATO-a, Turska i Grčka su tokom protekle godine „sparingovale” na Mediteranu. Njihovi ratni brodovi su se odmeravali prošlog leta nakon što je Turska poslala istraživačko plovilo u sporne teritorijalne vode. Grčka je odgovorila sazivanjem evropskih i bliskoistočnih saveznika, kupovinom francuskih ratnih aviona i najavom dupliranja vojnog budžeta na 5,5 milijardi evra. To je i dalje manje od polovine turskog budžeta. Turska mornarica je veća i novija, a laki nosač aviona Anadolu je u završnoj fazi izgradnje.
Nove podmornice će samo produbiti problem. Klasa Reis je verzija nemačke podmornice Tipa 214, koji koriste mornarice Portugala, Južne Koreje i same Grčke. Njena ključna karakteristika je vazdušno nezavisni pogon (AIP), koji omogućava kretanje bez dovoda vazduha kakav je neophodan dizel motoru. Tradicionalna dizel-električna podmornica može da ostane pod vodom dva ili tri dana, dok AIP vozila mogu čak tri nedelje, kaže vojni analitičar Johanes Peters; takođe emituju minimum buke u poređenju sa nuklearnim pogonom, čiji se reaktori ne mogu isključiti. To je idealno za plitke vode oko grčko-turskih tačaka sporenja.
Dodatak od šest najsavremenijih čamaca je prednost za NATO. Južni bok alijanse je sve aktivniji; ruski brodovi su 23. juna ispalili upozoravajuće plotune prema britanskom razaraču blizu Krima. Dva dana kasnije Rusija je započela vazdušne i pomorske vežbe na Mediteranu, sparingujući sa britanskim nosačem aviona i regionalnom udarnom grupom. Potom se američka podmornica sa nuklearnim naoružanjem pojavila na Gibraltaru.
Podmornice će „promeniti balans snaga između Grčke i Turske“, kaže Emanuel Karagianis sa Kraljevog koledža u Londonu. Takođe bi mogle da se koriste za prikupljanje obaveštajnih podataka u spornim vodama, uključujući njuškanje oko podmorskih kablova koje Grčka planira da izgradi kako bi stigla do Kipra, Egipta i Izraela. Podmornice bi se mogle naoružati protivbrodskim raketama srednjeg dometa koje bi „u velikoj meri neutralisale grčke protivpodmorničke kapacitete“, dodaje Karagianis, mada je pitanje koliko se bazično tursko naoružanje može integrisati u nemački dizajn.
Iako se Grčka nije protivila ugovoru oko podmornica kada je dogovoren 2009., prošlogodišnji incidenti su promenili stvari. „Nije da tražimo da ih ne prodajete Turskoj,“ kaže grčki zvaničnik. „Ono što tražimo je da ih ne prodajete ovakvoj Turskoj.” Grčka očekuje da Nemačka obustavi prodaju i kaže da bi podmornice mogle da se prodaju drugoj zemlji. Takođe ukazuje na primer Amerike, koja je pre dve godine zabranila Turskoj da kupuje lovce F-35 nakon nabavke ruskog PVO sistema. Ipak, ove molbe nisu naišle na razumevanje. Nekoliko članica EU ograničilo je izvoz oružja u Tursku 2019., nakon njene ofanzive na Siriju. Ali nakon prošlogodišnjih varnica na Mediteranu, Nemačka, Italija, Španija i drugi blokirali su grčki zahtev za totalnim embargom. Nemačke vladajuće partije odbacile su predlog socijalista i Zelenih da se obustavi prodaja oružja Turskoj.
Nemački stav o prodaji podmornica nije neočekivan. Ugovor je vredan 3,5 milijardi dolara, što je pozamašan udeo u ukupnom nemačkom izvozu oružja, procenjenom na 14 milijardi dolara za proteklu deceniju. Nemačka dominira svetskim tržištem podmornica, prodavši više od 120 komada od 1960-ih. Najnoviji potencijalni kupac je Australija, koja razmišlja o nabavci Tipa 214 dok ne stignu francuske podmornice planirane za 2030-te. Ipak, nije reč samo o finansijskim interesima. Pozicije Turske prema EU i NATO-u postale su vrlo problematične. Francuska, Grčka i Kipar se protive imperijalnim ambicijama Turske; s druge strane, Nemačka, Italija, Poljska i Španija žele da spreče totalni kolaps u odnosima.
Jedan od razloga svakako je držanje migracija pod kontrolom. Nemačka kancelarka Angela Merkel „opsednuta“ je tim pitanjem, požalio se grčki zvaničnik. „Ona dozvoljava Turskoj da ucenjuje Evropu,“ dodaje političar. Nakon samita EU od 24. juna, unija se složila da migrantima u Turskoj obezbedi 3 milijarde evra pomoći, iz paketa od 6 milijardi evra odobrenog 2016. Iako je broj migranata sa istočnog Mediterana prepolovljen u odnosu na prošlu godinu, u Turskoj je ostalo preko 3 miliona izbeglica. Takođe, Nemačka vidi Tursku kao bedem na južnom boku NATO-a, gde je Rusija vrlo aktivna. Drugi motivi se tiču unutrašnje poliitke; Nemačka ima najveću tursku dijasporu na svetu, sa oko 3 miliona građana turskog porekla.
Nemačkoj ide na ruku što je Mediteran za sada miran. NATO je ove godine održao šest rundi razgovora između grčkih i turskih oružanih snaga, nakon čega je uspostavljena hitna telefonska linija za krizne slučajeve. Pregovori dve zemlje oko energetskih i drugih pitanja nastavljeni su ranije ove godine, mada je proces usporen. Grčki premijer Kirjakos Micotakis sastao se sa turskim predsednikom Erdoganom 14. juna, tokom samita NATO-a. Ipak, nedelju dana kasnije Turska je najavila vojne vežbe na Egejskom moru, sada pojačana najmodernijom podmornicom.
(TheEconomist-ZTP, foto: defence.pk)
