Vrhunac finteka: Hoće li popularnost internet banaka nadživeti pandemiju?

„Mislite da smo mi banka?“ poručuje reklama za digitalnu banku Current u njujorškom metrou. U daljem tekstu, oglas opisuje klasične filijale, lošu uslugu i naknade za održavanje kao relikvije prošlosti. Current je jedna od stotinu „neobanaka” koje su uzdrmale maloprodajno bankarsko tržište u Americi, koje je nabujalo tokom prošle godine. Chime, najveća neobanka u zemlji, u avgustu je procenila svoju vrednost na 25 milijardi dolara, čime se izjednačila sa 13. najvećom američkom bankom.

Kao što oglas sugeriše, većina neobanaka tehnički nisu banke. One nude debitne kartice i usluge internet bankarstva putem elegantnih aplikacija. Ali umesto da pribave bankarsku povelju, koja košta i vremena i novca, neobanke često sklapaju partnerstva sa malim regionalnim krediterima koji drže i osiguravaju depozite. Internet banke se ponose svojom brzinom: obično polažu depozite nekoliko dana brže od velikih banaka i, zahvaljujući jednostavnoj proveri identiteta, otvaraju račune za nekoliko minuta, čak i klijentima sa lošom kreditnom istorijom.

Za razliku od klasičnih banaka, neobanke najviše zarađuju od naplate prometa debitnim karticama. Državni regulatori dozvoljavaju malim bankama da naplaćuju bar dvostruko veće naknade. Pandemija delimično objašnjava uspeh neobanaka. Karantinske mere su podstakle korisnike da otvaraju digitalne bankovne račune od kuće. Pomoglo je i to što su neobanke brzo unovčile čekove državne pomoći. Broj mesečno aktivnih klijenata neobanaka udvostručio se između jula 2019. i juna 2021, dok se kod klasičnih bankarskih aplikacija delimično smanjio. Vodeće neobanke prijavile su skoro 20 miliona preuzimanja aplikacija u prvoj polovini ove godine.

Ipak, glavni uzroci digitalnog buma imaju svoju predistoriju. Finansijski sistem loše opslužuje većinu klijenata, a mnoge i potpuno isključuje. Velike neobanke žele da pomognu onima koji žive od plate do plate, dok se druge bave specifičnim grupama poput migranata. Društvena svrha na stranu, ovo zaista ima poslovnog smisla: pomenuti klijenti obično malo štede i često troše, što podiže naplatu transakcija, objašnjava Mak Flototo iz konsultantske kuće McKinsey. Džerod Fišer iz Dave-a, još jedne neobanke, nada se da će mušterije postepeno prelaziti na korišćenje profitabilnijih usluga. U tom cilju, njegova firma pomaže klijentima da nađu jednokratni posao.

Optimisti veruju da će se stare banke nadmetati sa neobankama, s obzirom na poteškoće u modernizaciji tehnologije i korisničkog servisa. Takođe, akcionari klasičnih banaka manje su zainteresovani za inovacije nego venture kapitalisti, kaže Skot Galovej sa Njujorškog univerziteta. Ali i neobanke se suočavaju sa preprekama. Posao zasnovan na transakcijama održiv je samo ako su troškovi ograničeni a količina velika. Svim neobankama „curi” novac jer kolebljive ili konzervativne klijente pokušavaju da privuku besplatnim uslugama; najveće poteškoće imaju male banke koje gađaju uske tržišne niše. Izuzev Chime-a, malo firmi ostvaruje profit. Istraživanja pokazuju da mali broj klijenata smatra finteke svojim primarnim bankama. Povrh svega, giganti poput Gugla i Volmarta polako ulaze na tržište digitalnih finansija.

Mnoge neobanke su shvatile da se moraju okrenuti kreditima ako žele dugoročnu profitabilnost, kaže Džef Tijsen iz konsultantske kuće Bain. Neke su već ponudile kreditne kartice i slične usluge, zalazeći na teren klasičnog bankarstva. Neke od njih će progutati klasične banke, dok će druge, pre ili kasnije, zatražiti sertifikaciju.

(TheEconomist-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.