Vrbetice, nadomak češke granice sa Slovačkom, poslednje je mesto za koje biste pomislili da će se naći u mutnom svetu međunarodne špijunaže. Selo od jedva 300 stanovnika smešteno je duboko u ruralnoj Moravskoj, na krajnjem istoku zemlje.
Sve je počelo 2014. godine sa eksplozijom u skladištu municije na bivšem vojnom posedu. Dvoje zaposlenih je poginulo, a veći deo kompleksa sravnjen sa zemljom. Eksplozija je bila tolika da su seljaci na obližnjim poljima bačeni na zemlju. Krhotine su padale kilometrima unaokolo.
Mesec dana kasnije, još jedno obližnje skladište eksplodiralo je pod jednako misterioznim okolnostima, primoravajući 400 meštana na ponovnu evakuaciju. U početku se upiralo prstom u privatnu firmu Imex Group koja je od sredine 2000-ih iznajmljivala posed od češke vojske.
Andrej Babiš, tadašnji ministar finansija, primetio je da je skladište koje je firma rentirala u Bugarskoj takođe misteriozno eksplodiralo par godina ranije; prema njegovim navodima, firma je bila na crnoj listi SAD-a zbog kršenja embarga na izvoz oružja DR Kongu, što je kompanija negirala. Imeks Grupa je Babišu zapretila tužbom zbog ovih izjava, ali sudski postupak ipak nije pokrenut.
U izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova za 2014. godinu, potvrđeno je da su preduzete istražne radnje, uz navode o „nepropisnom skladištenju“ municije u objektu. Međutim, nakon toga je slučaj stavljen ad acta, a kratkotrajna drama u Vrbeticama otpisana na ljudsku grešku ili puku nesreću.
„2014. nije bilo dovoljno dokaza zbog potpunog uništenja skladišta. Zato je slučaj zatvoren godinu dana kasnije,“ objasnio je Pavel Havliček, istraživač Asocijacije za međunarodne poslove sa sedištem u Pragu. I ostao je zatvoren naredne tri godine, dok incident na drugom kraju Evrope nije pobudio pažnju čeških istražitelja.
4. marta 2018., u engleskom gradiću Solzberiju, dvojica agenata ruskog GRU-a otrovali su bivšeg ruskog obaveštajca Sergeja Skripalja i njegovu ćerku. Istrage britanske policije, kao i novinskog portala Bellingcat, otkrile su da su dvojica osumnjičenih agenata GRU-a Ruslan Boširov (pravo ime Anatolij Čepiga) i Aleksandar Petrov (Aleksandar Miškin).
Za češke istražitelje ovo je bio važan trag; navodno su dvojica Rusa prijavila ista imena prilikom odsedanja u hotelu blizu Vrbetica, neposredno pre eksplozije. Krajem aprila ove godine, Bugarska je takođe obznanila da istražuje da li su ruski agenti povezani sa eksplozijama u njenim skladištima municije tokom prethodne decenije. Veruje se da je municija iz skladišta oružja kod Vrbetica bila namenjena Ukrajini, koja je 2014. imala građanski rat nakon ruske aneksije Krima.
Izveštaji lokalnih medija su se pozivali na obaveštajne izvore, tvrdeći da su pošiljke pripadale EMCO-u, firmi u vlasništvu bugarskog trgovca oružjem Emilijana Gebreva koji je otrovan u aprilu 2015., samo nekoliko meseci nakon eksplozije u Češkoj. Istraga portala Bellingcat iz 2019. tvrdila je da je stariji oficir GRU-a Denis Sergeev („Sergej Fedotov“) bio u Bugarskoj u vreme trovanja Gebreva, koji je preživeo napad. Takođe se navodi da je Sergeev bio u Velikoj Britaniji u vreme trovanja u Solzberiju.
Policija i novinari povezali su vojnu jedinicu GRU-a 29155, tajni špijunski odred i njegovih dvadesetak agenata, sa ruskom aneksijom Krima 2014., destabilizacijom Moldavije iste godine i neuspelim pučem u Crnoj Gori 2016. godine. Međutim, tek je 17. aprila 2021. Češka optužila Rusiju da stoji iza eksplozije u Vrbeticama, što je izazvalo ozbiljan diplomatski sukob između dve zemlje.
Premijer Babiš je na konferenciji za novinare rekao da postoje „nedvosmisleni dokazi“ da iza napada stoji GRU. Miloš Vistrcil, predsednik češkog Senata, operaciju je nazvao „državnim terorizmom“. Češke vlasti su potom proterale na desetine ruskih diplomata, među kojima su navodno i obaveštajni oficiri zaposleni u ruskoj ambasadi. Nekoliko članica EU učinilo je isto u znak solidarnosti. Moskva je uzvratila proterivanjem gotovo čitavog osoblja češke ambasade.
Afera je dobila novi obrt prošlog petka, kada su češki mediji izvestili da je Petr Bernatik mlađi, šef Imeks Grupe, dan pre eksplozije boravio najmanje 40 minuta blizu hotela u kojem su odseli ruski agenti; ova informacija je dobijena iz GPS evidencije njegovog mobilnog telefona koji je zaplenila policija. Bernatik je navodno istog dana posetio skladište, o čemu su pisale i lokalne novine citirajući zaposlene u objektu.
Ali, uprkos rasvetljavanju slučaja i mnoštvu novih informacija, stvari su i dalje nejasne. Šta se zapravo dogodilo 2014. godine? Zašto je češkim vlastima trebalo toliko vremena da javno iznesu optužbe na račun Rusije, i zašto je to učinjeno baš sada, usred pogoršanja rusko-čeških odnosa? Havliček tvrdi da je razlog čišćenje mesta eksplozije, koje je završeno u jesen 2020., nakon čega su vlasti mogle da obnove istragu.
Međutim, i dalje je nejasno zašto je premijer Babiš objavio ovu vest baš 17. aprila. Saopštenje je stiglo samo nekoliko dana pre nego što je ministar unutrašnjih poslova Jan Hamaček trebalo da poseti Moskvu kako bi razgovarao o nabavci ruskih anti-covid vakcina. Hamaček je morao da otkaže posetu.
Povrh toga, Babišov nastup se dogodio samo par dana nakon što je prozapadni ministar spoljnih poslova Tomaš Petriček smenjen sa funkcije. Razlog smene je Petričekov pokušaj da preuzme vođstvo nad socijaldemokratama (CSSD), koji su deo vladajuće koalicije. Petriček je takođe u svađi sa proruskim predsednikom Češke Milošem Zemanom. Analitičari smatraju da je smena Petričeka otvorila Zemanu više prostora za mešanje u spoljnopolitičke odluke.
Zeman je postao najglasniji zagovornik proruskih i prokineskih interesa nakon izbora za predsednika 2013. godine. Javno je pravdao ruske operacije u Ukrajini i protivio se zapadnim sankcijama Moskvi. Jedan češki analitičar je Zemana opisao kao „najuticajnijeg saveznika Kremlja u srednjoj Evropi”. Glavne opozicione stranke u zemlji, Piratska partija i Građanske demokrate (ODS), snažno zastupaju prozapadnu orijentaciju, produbljujući političke podele ne samo na liniji Istok-Zapad, već i liberalno-autoritarno.
Jakub Janda, analitičar Evropskog centra za bezbednosnu politiku iz Praga, nedavno je za DW rekao da je navodna ruska akcija u Vrbeticama „najteži napad na češku teritoriju još od sovjetske invazije 1968. godine“; Janda je aludirao na „Praško proleće“, kada su sovjetske trupe napale Čehoslovačku kako bi zbacile proreformski nastrojeno komunističko rukovodstvo.
Iako su bili neprijateljski od pada komunizma 1989., češko-ruski odnosi su se zaoštrili početkom 2020. U Pragu je uklonjena statua ruskog heroja iz Drugog svetskog rata, maršala Ivana Koneva, dok je trg ispred ruske ambasade poneo ime ruskog disidenta Borisa Nemcova. Samo nekoliko dana nakon Babišove konferencije, predsednik Zeman je izjavio da „nema dokaza“ da su ruski agenti umešani u eksploziju skladišta u Vrbeticama.
Nakon svega, kocka je ipak bačena. Diplomate su proterane. Vlada se složila da iza napada na Vrbetice stoje Rusi. Afera se već odrazila na dugoročne interese Rusije u srednjoj Evropi. Ministar trgovine Karel Havliček najavio je krajem aprila da će ruska energetska kompanija Rosatom biti odbijena na tenderu za buduću nuklearku Dukovani, vrednu 6 milijardi evra. Ova odluka je usledila nakon što je kineska firma takođe isključena iz konkurencije, navodno iz bezbednosnih razloga.
(Euronews-ZTP, foto: Policija Republike Češke)
