Istraživanje SZO-a: Globalna stopa smrtnosti od preteranog rada postaje kritična

Prema novom istraživanju Svetske zdravstvene organizacije, prekovremeni rad je uzrok stotina hiljada smrtnih slučajeva godišnje širom sveta, a problem se pogoršava.

Na isteku 2016., istraživači su procenili da je oko 745.000 ljudi umrlo od moždanih udara i ishemijske bolesti srca nakon kumulativnog rada od 55 sati nedeljno, što je porast od 29 odsto u odnosu na 2000. godinu. U poređenju sa radom od 35-40 sati nedeljno, 55 ili više sati povećava rizik od moždanog udara za 35 odsto, a rizik od ishemijske bolesti srca za 17 odsto, zaključuju istraživači.

Rad od preko 55 sati nedeljno predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje,“ kaže Marija Neira, direktorka Odeljenja za životnu sredinu, klimatske promene i zdravlje pri SZO-u. „Vreme je da se svi, države, poslodavci i zaposleni suočimo sa činjenicom da produženo radno vreme može dovesti do prevremene smrti.“

SZO se udružila sa Međunarodnom organizacijom rada i prostudirala desetine istraživanja o ishemijskoj bolesti srca i moždanim udarima, obrađujući podatke iz 194 zemlje. Iako statistika ne pokazuje direktnu uzročnu vezu, ona pruža „dovoljno dokaza o štetnosti“ prema merilima SZO-a.

Podaci pokazuju da su bolesti i mortalitet radnika posebno rašireni kod muškaraca, zatim u starosnoj grupi 60-74, te među stanovništvom zapadnog Pacifiku i delova jugoistočne Azije. Blizu 9% svetske svetske populacije radilo je u proseku 55 sati nedeljno u 2016. godini, što je ukupno 488 miliona ljudi. Podaci iz ove studije idu samo do 2016., ali je malo verovatno da se situacija popravila od tada. Porast honorarnog rada i rada od kuće zbog širenja koronavirusa podrazumeva da su ljudi neuporedivo radno aktivniji.

„Pandemija covida-19 značajno je promenila strukturu rada,“ kaže generalni direktor SZO-a Tedros Gebrejesus. „Rad na internetu je postao norma u mnogim industrijama, često brišući granicu između posla i kuće.“ „Pored toga, mnoga preduzeća su primorana da smanjuju obim posla ili zatvore biznis radi uštede novca, a ljudi koji ostaju na platnom spisku moraju da rade duže.“

Iako uzročna veza između produženog rada i lošeg zdravlja nije iznenađenje, i već je detaljno proučavana, novo istraživanje podiže analizu na globalni nivo i pruža ogromne količine podataka. Očigledno rešenje je skraćivanje radnog vremena, međutim većina zaposlenih širom sveta ne može to sebi da priušti.

Stoga SZO ohrabruje države i poslodavce da ozbiljno shvate upozorenja iz ove studije i propišu vremenska ograničenja koja bi pomogla da se stopa oboljevanja smanji. „Nijedan posao nije vredan rizika od moždanog udara ili bolesti srca,“ kaže Tedros. „Vlade, poslodavci i radnici moraju da se dogovore o ograničenjima u cilju zaštite zdravlja zaposlenih.“

(ScienceAlert-ZTP, foto: WHF)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.