Usred pokušaja Donalda Trampa da poništi novembarske izbore, ni Bajden ni demokrate ni korporativni mediji nisu obavestili američku i svetsku javnost o dešavanjima u američkoj vojsci i Pentagonu. Obrisi ovog puzajućeg državnog udara postali su jasniji u proteklih par nedelja.
Trampov tim računa da će novi mandat osvojiti odlukom Vrhovnog suda, gde je trećinu sudija postavio Tramp, a presedan već uspostavljen odlukom iz 2000. godine, kada je zaustavljeno brojanje glasova na Floridi i mandat dodeljen Džordžu Bušu. Pokušaj obaranja izbora izazvaće eksplozivni otpor, posebno u urbanim sredinama gde su milioni građana glasali protiv Trampa. Čitava operacija osporavanja izbornog procesa i vladavine prava neće moći da se realizuje bez ozbiljne represije.
Ozbiljno upozorenje bila je ceremonija održana u Fort Bregu, sedištu vojne Komande za specijalne operacije, koja uključuje Zelene beretke, Mornaričke foke i druge elitne odrede. Novi v.d. ministra odbrane Kristofer Miler najavio je podizanje Komande za specijalne operacije na nivo postojećih rodova oružanih snaga – armije, mornarice i vazduhoplovstva.
Kako se navodi na dobro obaveštenom portalu breakingdefense.com: „Suština ove promene je da visoki oficir za specijalne operacije može direktno da koordinira sa ministrom odbrane, posebno na planu tajnih racija protiv visoko pozicioniranih meta. Specijalna komanda više ne mora da prolazi kroz komplikovani aparat ministarstva odbrane da bi došla do sekretara.“
Miler, koji je ignorisao pitanja novinara otkako je postavljen za šefa Pentagona, rekao je okupljenim trupama: „Naložio sam civilnom rukovodstvu Specijalnih operacija da direktno raportira meni umesto kroz zvanične birokratske kanale.“ Za funkciju koju obavlja nešto više od dve nedelje, Milera nije ozvaničio, niti će ga ozvaničiti američki Senat. Ovaj penzionisani pukovnik i dugogodišnji službenik Specijalnih jedinica nema kvalifikacije za funkciju osim svoje nepokolebljive odanosti Trampu.
U normalnim okolnostima, Miler bi predao službu Bajdenovom čoveku u roku od dva meseca, a u međuvremenu bi sa njim blisko sarađivao. Umesto toga, on najavljuje drastičnu promenu u vojnom lancu komandovanja, kakva nije viđena u novijoj istoriji.
Milerovo postavljenje za ministra odbrane rezultat je čistke u najvišem civilnom rukovodstvu Pentagona, koju je Tramp pokrenuo na Tviteru, dajući otkaz Marku Esperu. Trampova odlučnost da eliminiše Espera datira iz prošlog juna, kada je predsednik zatražio da savezne trupe reaguju protiv demonstracija blizu Bele kuće. Još je zapretio da će aktivirati Zakon o pobuni kako bi vojsku poslao na ulice američkih gradova i ugušio masovne proteste izazvane ubistvom Džordža Flojda.
Esper, bivši lobista oružane industrije, tada je izjavio da se upotreba američke vojske protiv domaćeg stanovništva može narediti samo u „krajnjoj nuždi”. Njegove strepnje, koje je delio i šef generalštaba Mark Mili, bile su da bi takva akcija izazvala nekontrolisani otpor i podelila vojsku iznutra. Nedavno su Esper, Mili i treći otpušteni zvaničnik Pentagona izdali saopštenje kojim američko vojno osoblje podsećaju na zakletvu Ustavu.
Takvi apeli neće imati efekta na grupu Trampovih lojalista koji su nakon izbora postavljeni na visoke pozicije u Pentagonu. Miler je na prijemu dužnosti u drugoj službi nacionalne bezbednosti izjavio da nije protiv upotrebe saveznih obaveštajnih resursa za progon demonstranata po nalogu Bele kuće.
Novi civilni šef Specijalnih operacija, koji će sada imati direktnu i tajnu saradnju sa ministrom odbrane, je Ezra Koen-Votnik (34), krajnje desničarski operativac. U Savet za nacionalnu bezbednost doveden je po preporuci bivšeg Trampovog savetnika Stiva Benona, nedavno pomilovanog generala Majkla Flina i predsednikovog zeta Džereda Kušnera.
Na mesto političkog podsekretara u Pentagonu, imenovan je penzionisani general i česti komentator Foks Njuza Entoni Tata. Njegova prethodna nominacija za tu funkciju je povučena nakon saznanja da je Obamu proglasio „terorističkim vođom”, „Mandžurskim kandidatom” i muslimanom.
Za Milerovog glavnog savetnika imenovan je penzionisani pukovnik Daglas Mekgregor, takođe komentator Foks Njuza, poznat po osudi evropskih zemalja zbog prihvatanja „neželjenih muslimanskih osvajača“ namerenih da „Evropu pretvore u islamsku državu“. Takođe je osudio pokušaje Nemačke da se pomiri sa istorijom Holokausta, te zagovarao vojno stanje i tretman migranata po kratkom postupku na američko-meksičkoj granici.
U finišu kampanje, samo pet dana pre izbora, Tramp je odleteo u Fort Breg na tajni sastanak sa trupama specijalnih jedinica i njihovim komandantima. Imajući u vidu potonja dešavanja, veruje se da je svrha ovog putovanja bila procena Trampove podrške među vojnim jedinicama i njihovim zapovednicima, kao i planiranje odgovara na krađu izbora i uspostavljanje predsedničke diktature.
Taktika koju primenjuje Trampova administracija mnogo puta je uvežbavana u inostranstvu, i pod demokratskim i republikanskim vlastima. Tvrdnje o izbornim prevarama korišćene su kao opravdanje za državne pučeve, zbacivanje predsednika i „obojene revolucije“, od Hondurasa, Bolivije i Venecuele do Ukrajine i Gruzije.
Demokratska stranka je vrlo svesna Trampovih manevara i pretnji. Bajdenov tranzicioni tim i Pentagon su imali niz kontakata, nesumnjivo radi procene odnosa vojske prema potencijalnom Trampovom puču. Konsultacije Bajdenovog tima sa bivišim ministrom odbrane Džejmsom Matisom, penzionisanim generalom sa jakim kontaktima u oficirskom koru, samo su vrh ledenog brega.
Bivši predsednik Barak Obama je povodom Trampovog nepriznavanja izbora izjavio: „Mislim da uvek možemo da pošaljemo Mornaričke foke da ih izvuku odatle.“ Iako je protumačena kao šala, ova izjava potvrđuje da se Demokrate ipak oslanjaju na vojsku, a ne na građanske proteste, kako bi smenili Trampa sa funkcije. Takav ishod učinio bi vojsku arbitrom američke politike.
(GlobalResearch-ZTP, foto: AP)
