Kopiranje mozga: Kompjuterski čip sa osobinama nervne ćelije

Tradicionalni računarski čipovi koriste odvojene segmente za kalkulacije i čuvanje podataka. Novo istraživanje je uspelo da spoji ove segmente na 2D materijalu, što će u dogledno vreme omogućiti manje, moćnije i energetski efikasnije uređaje.

Ovaj metod je poznat kao arhitektura logike-u-memoriji, gde se logičke operacije kombinuju sa memorijskim funkcijama. Tako se štede vreme i energija potrebni za prenos podataka između faza obrade i skladištenja.

Iako su takvi čipovi poznati od ranije, oni nisu koristili 2D materijal, u ovom slučaju molibden disulfid ili MoS2. Kao odličan poluprovodnik debljine samo tri atoma, MoS2 se pokazao kao idealan materijal za ovu proceduru. Naučnici koji stoje iza inovacije vide potencijalnu primenu u veštačkoj inteligenciji, jer je struktura čipa slična neuronima ljudskog mozga.

Sposobnost električnog kola da izvršava dve funkcije slična je kapacitetima ljudskog mozga, gde neuroni istovremeno čuvaju sećanja i obavljaju mentalne proračune,“ kaže elektroinženjer Andraš Kiš iz švajcarskog Saveznog tehnološkog instituta (EPFL) u Lozani. „Naš dizajn ima nekoliko prednosti. Smanjuje gubitak energije prilikom prenosa podataka između memorijskih jedinica i procesora, skraćuje vreme potrebno za računarske operacije i zahteva manje prostora.“

Novi čip koristi tranzistore koji već postoje u telefonima i laptop računarima, a poznati su po tome što dugo zadržavaju električni naboj. Pošto se prethodno dokazao kao zahvalan materijal za elektroniku, MoS2 omogućava pakovanje više funkcija unutar pojedinačnih kola, koja zatim mogu da rade i kao memorijska skladišta i kao programirani tranzistori.

Ovakvi patenti uključuju ne samo fiziku računarskih čipova već i pronalaženje materijala koji će ih pretvoriti u praktične uređaje. I ovde se ispostavilo da je kopiranje ljudskog mozga efikasan pristup izgradnji veštačke inteligencije.

„Direktna integracija memorije i logike može povećati brzinu obrade, a samim tim podstaći razvoj mašinskog učenja, Interneta stvari i automatizovanog računarstva,“ navode istraživači u objavljenom radu.

(ScienceAlert-ZTP, foto: LANES)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.