Arheolozi su otkrili „riznicu“ predmeta nakon što se još jedan veliki lednik otopio u norveškim planinama, otkrivajući ukupno 68 strela i još mnogo artikala sa drevnog mesta za lov na irvase. Prema radiokarbonskoj analizi, najstariji pronalasci sežu 6000 godina unazad. Obuhvataju kosti i rogove irvasa, kao i štapove za teranje životinja prema mestima gde ih je bilo lakše loviti.
Ovakva otkrića postaju sve češća kako globalne temperature rastu, naročito ispod statičnih lednika. „To je mesto sa najviše pronađenih strela na svetu,“ piše arheolog Lars Pilo iz Odeljenja za kulturno nasleđe pri Savetu okruga Inlandet u Norveškoj. „Izvođenje terenskog rada i pronalaženje svih ovih strela bilo je neverovatno iskustvo, san svakog arheologa. Sećam se da sam ekipi rekao… uživajte u trenutku koliko god možete. Nećete ponovo doživeti ništa slično.“
Otkrića su bila toliko značajna da je grupa istraživača držala lokaciju u tajnosti, sve dok nisu izvađeni svi artefakti. Starost predmeta seže od kamenog doba do srednjovekovnog perioda, sa različitim rasporedom tokom različitih epoha. Većina strela je iz doba poznog neolita (2400-1750. p.n.e.) i mlađeg gvozdenog doba (550-1050. n.e.).
Pokušavajući da sastave istoriju otkrivenog područja, istraživači su morali da uračunaju mnogo različitih faktora: kretanje leda i otopljene vode, uticaj vetrova, izloženost suncu, itd. Prirodne sile su već ispomerale većinu predmeta, kažu istraživači, ali su neki artefakti ostali na lokaciji, pre svega štapovi za plašenje irvasa.
„Valja imati na umu da lednici nisu uobičajena arheološka nalazišta,“ objašnjava Pilo. „Visoko su u planinama, u hladnom i neprijateljskom okruženju. Sile prirode ovde su znatno moćnije nego na klasičnim arheološkim nalazištima u nizijama.“
Način na koji su strele zdrobljene sugeriše da se delovi lednika kreću redovnije nego što se ranije mislilo, što je potkrepljeno skeniranjem lokacije pomoću podzemnog radara. Ledeno polje Langfone sada je za dve trećine manje nego pre 20 godina, i raspalo se na tri dela. Ovde je ostalo oko 10 odsto ledenog pokrivača formiranog u Malom ledenom dobu (od 15. do 20. veka).
Potreban je detaljan detektivski rad kako bi se utvrdilo kretanje leda, irvasa i ljudi. Istraživači smatraju da se lov na irvase pojačao neposredno pre doba Vikinga (oko 800. n.e.). „Ova studija pruža pouzdani okvir za razumevanje kako prirodni procesi utiču na arheološke nalaze iz leda,“ rekao je Pilo za magazin Earther. „Ta pitanja su odavno rešena u drugim oblastima arheologije, ali nalazišta ispod otopljenog leda nisu uobičajena. Ovo je prvi korak.“
(ScienceAlert-ZTP, foto: Innlandet County Council)
