U februaru, jedne snežne srede, video sam beskućnika po imenu Dejvid kako stoji ispred Safeway-a i traži novac. Nosio je beli duks sa kapuljačom i sa odštampanim rečima „Portland State University“ i držao dve prazne limenke piva i daljinski upravljač. Pitao sam ga kako je biti beskućnik u Portlandu. „Znam kako da ne budem beskućnik, ali postoji razlog zašto sam ovde i nešto nije u redu,“ odgovorio je. Rekao mi je da kada dobije smeštaj, obično ga brzo izbace i da ne želi ponovo da se muči. Nešto loše mu se dogodilo kada je bio klinac; kada se skući, oseća se zatvoreno i pojavljuju se njegovi ‘demoni’, objasnio je. Počeo je da koristi drogu da sakrije bol.
Ranije je koristio heroin, ali je postao zavisnik od fentanila jer je jeftiniji i jači. Njegova dnevna upotreba tableta fentanila porasla je na oko 12 do 15 dnevno. Pre nekoliko meseci je prešao na fentanil u prahu jer je lakši za pušenje. Tada je počeo da dobija misteriozne rane po celom telu. Njegove rane su bile očigledne; mogao sam da vidim najmanje 15 na njegovom licu i rukama. On ne zna kako su se pojavile, ali pretpostavlja da je „trovan“. Pitao sam da li ima neke druge simptome. Rekao je da „kljucnuo“ na nekoliko sati, umesto uobičajenih 30 do 60 minuta. Termin ‘kljucnuti’ opisuje ulazak i izlazak iz svesti nakon upotrebe droga. Ovo ne znači nužno da osoba spava, već da je njen mentalni kapacitet ugašen i da je izgubila kontrolu nad svojim telom. Neki to opisuju kao stanje nalik transu. Opijati su najčešći uzročnici ovakvih stanja jer su moćan sedativ. Fentanil je opijat 50 puta jači od heroina, tako da je kljucanje vrlo uobičajeno. Ono što nije uobičajeno za upotrebu fentanila je vreme koje je Dejvid proveo u nokautu. To je siguran znak da je, ne znajući, uzimao fentanil pomešan sa ksilazinom (žargonski trank), veterinarskim lekom koji se koristi za smirivanje krupnih životinja kao što su konji ili krave.
Niko ne zna kada su zavisnici počeli da koriste trank, ali postoje izveštaji o upotrebi u Portoriku početkom 2000-ih. Od tada je polako počeo da se pojavljuje svuda. Mešanjem ksilazina sa fentanilom postiže se duža i jača sedacija. Jedna teorija o popularnosti tranka tvrdi da su dileri i karteli primetili da njihovi kupci razvijaju toleranciju na fentanil i da je potražnja počela da opada. Trebalo im je nešto što će zadržati mušterije, i našli su trank. To se činilo kao savršen izbor: jeftin je i trenutno se ne smatra ilegalnom supstancom; ‘rad’ je bolji i traje duže. Svi zadovoljni. Nedavno sam razgovarao sa dilerom ispred Muzeja umetnosti u Portlandu. On je sitan diler koji vozi stari Diamondback BMX da stigne do kupaca. Nikada ne silazi sa bicikla i čini se da je uvek spreman da pobegne. Kao terenski radnik zadužen za beskućnike, često ga vidim kako radi. Poznat sam mu, pa sam odlučio da mu postavim par pitanja o tranku. On ne zna odakle trank dolazi niti gde se meša sa fentanilskim prahom, jer ne koristi fentanil. „Ovo s*anje će te ubiti,“ dobacio mi je misleći na robu koju prodaje. Takođe je priznao da kada preuzme fentanil mešan sa trankom, prodaja ide mnogo brže. Zapažanja je izneo hladnokrvno, bez mnogo emocija.
Ksilazin je prvi put razvila kompanija Bayer 1962. godine. Deset godina kasnije, američka FDA ga je odobrila kao sedativ koji prepisuju veterinari. Najviše je korišćen za konje, goveda i ovce. Proizvođači lekova su proučavali dejstvo ksilazina na ljude, ali su obustavili klinička ispitivanja kada je procenjeno da nije bezbedan. Iako nije ilegalna supstanca, kada se iskombinuje sa fentanilom može da bude smrtonosan. Neželjeni efekti na ljude uključuju mrtvo tkivo, usporeno disanje, dezorijentaciju, nesvesticu, pa čak i komu. Mrtvo tkivo možda ne zvuči ozbiljno, ali su komplikacije u takvim slučajevima ponekad dovodile do amputacije. Jedan zavisnik kojeg sam sreo ispod nadvožnjaka dao je tmuran opis upotrebe tranka: „Meso će ti istrunuti sa tela.“ Ovo pak nije najveći rizik kod upotrebe tranka. Kada zavisnik koristi samo fentanil, on uglavnom kljucne na kraće vreme i obično se probudi tokom predoziranja, tako da ima šansu da se spase. Ali pošto je trank tako snažan sedativ, korisnici ostaju u nesvesti satima i rizikuju da se predoziraju i umru u snu. Osoba u blizini obično će misliti da korisnik nemirno spava; u stvari, on se predozirao, ali ne može da viče upomoć. Kada se probudi, recimo, osam sati kasnije, on je u akutnoj krizi, jer teški korisnici fentanila moraju da se doziraju otprilike na svaka dva sata. Da stvar bude gora, trank je otporan na Narcan, spasonosni opijatski blokator koji se uzima iz uličnih automata širom zemlje.
Mnogi zavisnici sa kojima sam razgovarao znaju da ih koktel trank-fentanila ubija, ali ne mogu da prestanu. Ove droge su vrlo adiktivne i deo su koordinisanog rada kartela i dilera u cilju držanja kupaca u zavisnosti. Greg, zavisnik i beskućnik kojeg sam upoznao jednog hladnog snežnog jutra u centru Portlanda, objasnio je ovu pojavu. U Portland je došao pre više od dve godine iz San Antonija. Brat mu je prethodno umro i hteo je da pobegne od svega. Prijatelj ga je pozvao u Portland da mu pomogne oko izgradnje kuće. Krenula je pandemija, situacija se iskomplikovala i on je završio na ulici. Prvo što je primetio je kako je lako doći do droge. Opisao je veoma ljubaznog čoveka koji mu je prišao drugog dana beskućništva i ponudio mu kesicu heroina. U početku je odbijao, ali budući depresivan i bez perspektive, prihvatio je. Dan kasnije dobio je heroin ‘kršten’ fentanilom, a zatim čist fentanil.
Kada je Greg prvi put popušio fentanil, kaže da mu je to promenilo život. Svi njegovi problemi su nakratko nestali i osećao se mirnije nego ikada. Ali taj osećaj je ubrzo ispario i za nekoliko dana je očajnički želeo još. Pronašao je čoveka koji mu je dao dozu, ali je on sada bio manje ljubazan i tražio je novac. Greg dodaje da ga je taj čovek savetovao kako da dođe do novca, navodeći ga da „uradi neke lude stvari.“ Nije hteo da ulazi u detalje, ali me je uveravao da će ljudi učiniti sve za još jednu dozu. Pre godinu dana, Greg mi je rekao da se iskreno potrudio da se očisti i uspeo je da izdrži bez droge deset dana. Napustio je taj kraj i otišao da kampuje u Spring Water Corridor, velikom zelenom parku sa 30 kilometara dugom biciklističkom stazom. Nakon što je prošao fizičku detoksikaciju, vratio se u stari kraj. U roku od sat vremena prišli su mu i ponudili besplatnu kesicu fentanila. Kaže da ga je spazio „spoter“ i prijavio njegov povratak dileru, koji je onda poslao nekog drugog da mu donese dozu kako bi ga ponovo navukao. Greg je ponovo teško navučen.
Greg mi je pričao da je pre beskućništva pohađao koledž i diplomirao biohemiju. Nije mogao ni da zamisli da će završiti na ulici i da neće znati kako da se očisti. Sada koristi samo fentanil sa trankom, zbog njegovih dugotrajnih efekata. Priznaje i mračnu ironiju da je biohemičar, a da ipak koristi kombinaciju lekova koja će ga sigurno ubiti. Ja sam gradski savetnik za drogu i alkohol koji se bavi beskućnicima više od dve decenije. Fentanil, a sada i fentanil sa trankom, je najgora stvar koju sam ikada video. Jedno vreme sam našu situaciju sa beskućništvom nazivao ‘humanitarnom krizom’. Poslednjih nekoliko godina govorim da je to više „mentalna bolest i kriza zavisnosti.“ Nedavno mi je moja koleginica Kejt Monro, vojna veteranka koja živi u San Dijegu, rekla: „ovo nije kriza: ovo je zlonamerno zapostavljanje”. Potpuno se slažem – to je sada terminologija koju koristim.
Naša vlada sporo reaguje. Američki kongres je prošle nedelje usvojio zakon kojim se obećava „istraživanje“ tranka. I tek prošlog meseca je Bela kuća najzad proglasila fentanil sa ksilazinom „pretnjom u nastajanju“. To je previše blago rečeno. Intervjuisao sam stotine beskućnika koji su mi preneli istinu o svojim životima na ulici: klonulost, smrt i zlonamerno zapostavljanje. Oni su brutalno iskreni kada govore o tome šta je fentanil učinio njima i našim zajednicama. Trank je ovu već razornu krizu zavisnosti podigao na opasan nivo. Umesto da samo prepoznajemo „nove pretnje“, trebalo bi da budemo u vanrednom stanju. Nekoliko država je već obznanilo opijatsku epidemiju, ali još nisam video merljive rezultate. Svakim danom sve više ljudi postaju žrtve ove pošasti. Koliko njih još mora da umre da bismo preduzeli prave poteze?
(Kevin Dahlgren/The Spectator-ZTP, foto: SkyNews)
