Novi izveštaj kompanije Ofcom pokazuje da je TikTok najbrže rastući informativni izvor za odrasle (preko 16 godina) u Britaniji; sedam odsto gledalaca koristi ovu aplikaciju naročito za pristup vestima koje obično prezentuju harizmatične ličnosti umesto profila koji pripadaju klasičnim novinskim kućama. U Americi je taj udeo još veći – četvrtina odraslih koristi TikTok za gledanje vesti, od toga polovina milenijalaca i zumera (mlađi od 41).
Prošlog meseca je izašao godišnji izveštaj o digitalnim vestima Rojters instituta, otkrivši da skoro četiri od deset osoba redovno izbegava vesti jer ih smatraju previše depresivnim; sve više ljudi se odriče tradicionalnih njuz kanala u korist vesti sa TikToka i Instagrama. Kao što je Nik Njuman, viši naučni saradnik Rojters instituta, rekao za Gardijan: „Čak ni mladi ljudi ne vide TikTok kao platformu za ozbiljne vesti.“ Iako platformom dominiraju viralni skečevi, video snimci za sinhronizacijama, plesovi i mimovi, TikTok emituje „vesti“ na više načina. Naravno, profesionalni novinari objavljuju svoje priče na aplikaciji, a prisutne su i mnoge tradicionalne novinske kuće. Ovakvi profili favorizuju direktno izveštavanje, ali obično dobijaju manje pregleda od popualrnih klipova sa sinhronizacijom govora. Najgledanije vesti obično dolaze od „influensera na vesti“, tj. pojedinačnih kreatora koji diskutuju o vestima u kameru.
Neki od njih, poput Matilde Hed @matildasnewsroom, objavljuju jednostavne klipove sa tekstom i slikama koji sumiraju aktuelnosti poput toplotnog talasa u stilu profesionalnog TV novinara. Drugi popularni profili, poput @itsmattv_01 Meta Velanda, sa 2,4 miliona pratilaca, imaju alternativni prizvuk. Velandovi snimci uključuju izveštaje o bizarnim psihološkim fenomenima, „čudnim“ otkrićima u različitim delovima sveta i klasičnim teorijama zavere, sa klikbejt naslovima tipa „Uravo su pronašli OVO ispod leda…“ i „Severna Koreja je upravo uradila ŠTA…“ Bez obzira ko prenosi vesti, najpopularnije teme na TikTok-u obično su lagane priče o slavnim ličnostima, kao što je bilo slučaj Džoni Dep protiv Amber Herd.
Dakle, ako odrasli sve više koriste TikTok kao izvor vesti, trebaju li novinske kompanije da ga prihvate kao platformu za svoje izveštavanje? Neki u medijskoj industriji vide izveštaj Ofcom-a kao poziv na akciju, tvrdeći da tradicionalni mediji moraju da idu u korak s vremenom kako bi došli do mlađe publike. Ipak, veći je problem to kako korisnici dobijaju pouzdane informacije na mreži. Sve veća dominacija društvenih mreža znači da se važne vesti potiskuju jednostavnim (i često netačnim) pričama koje se pokazuju algoritamski podobnijim.
„Infotejnment“ kao fenomen nije specifičan za društvene mreže (niti je uvek suštinski zlokoban). Tradicionalne vesti takođe su profitabilan posao, a stvaranje priča koje privlače pažnju na TV-u, u štampi i digitalnim formatima, odavno je prioritet. Ali prednosti tradicionalnih medija (i onih koji nisu profitabilni, poput BBC-a) podrazumevaju državne fondove i temeljne procese provere i istraživanja činjenica, uz jake etičke kodekse. Ovo, naravno, nije besprekoran sistem, ali se upravo iz tih razloga glavni novinski kanali smatraju pouzdanijim. Postoje strukture koje vode računa o svakom aspektu priče pre prikazivanja, ne samo o onome što je najprivlačnije.
Na TikTok-u nesumnjivo postoje pojedinci koji dele ove vrednosti, ali problem je upravo u tome: oni sami održavaju svoje profile, vođeni ličnim interesima i motivima. TikTok-ovi algoritmi podstiču influensere da pokrivaju teme koje podižu gledanost. „Lude“, „zabavne“ ili uprošćene verzije ozbiljnih priča najbolje uspevaju. Društvene mreže zanemaruju ozbiljne vesti i oslobađaju prostor za lagane info-zabavne sadržaje koji su profitabilniji, ekstremniji i često prožeti dezinformacijama. To je mesto gde se realnost može jednostavno zanemariti. Ovaj problem iziskuje ozbiljna rešenja poput obrazovanja mladih, regulacije mrežnog sadržaja i većeg ulaganja u klasične, ali i nove medije.
Novinske kuće bi mogle da se približe mlađoj publici na TikTok-u, ali ne tako što će „BBC-evi prezenteri prosto nadsinhronizovati usne nekog političara“. Širenje vesti putem društvenih mreža neizbežno podstiče ekonomiju pažnje i procvat njuz influensera, dezinformacija, teorija zavere i polarizacije. Ovaj profiterski pristup će uvek davati prednost senzacionalnom sadržaju, stvarajući svet u kojem smo sve manje informisani.
(NewStatesman-ZTP)
