Generacija Z je drugačija. U celini, manje je verovatno da će Amerikanci rođeni između kasnih 1990-ih i ranih 2000-ih imati posao ili ga tražiti; njihovo učešće u radnoj snazi je 71%, u poređenju sa 75% milenijalaca (rođeni između 1980. i poznih ‘90-ih) i 78% generacije X (decenija i po pre 1980), u vreme kada su stasavali za tržište rada. S druge strane, oni su bolje obrazovani; 66% američkih ‘zumera’ ima bar neki fakultet. Sličan je trend i u drugim bogatim zemljama. Nakon diplomske ceremonije, na tržište rada ulazi najmlađa kohorta profesionalaca. Ono što oni očekuju od poslodavaca razlikuje se od očekivanja prethodnih generacija.
Počnimo od njihovih širokih mogućnosti. Iako su zumeri na početku pandemije bili usamljeniji i izolovaniji od svojih starijih kolega, mogućnost rada na daljinu donela je nove šanse. Prednosti prevazilaze tzv. rad u pidžami. Mnogi obavljaju poslove sa ležaljki na egzotičnim lokacijama ili beže iz velikih gradova u potrazi za jeftinijim ili većim stanovima. U nedavnom Majkrosoftovom istraživanju trendova rada, sa više od 30.000 anketiranih radnika u 31 zemlji tokom januara i februara, više od polovine zaposlenih zumera reklo je da se seli zahvaljujući radu na daljinu. O ovoj opciji se sve manje pregovara. Radnici starosti 18-34 skoro su 60 odsto spremniji da daju otkaz ako im se ova opcija uskrati, pokazalo je istraživanje savetničke kuće McKinsey. Takođe su skloniji da se javljaju na oglase koji pominju fleksibilno radno mesto.
Ovo ima ozbiljne posledice. Kompanije koje ne nude mogućnost rada od kuće padaju u nemilost novopečenih diplomaca. Studija ManpowerGroup, agencije za zapošljavanje, sugeriše obrnutu vezu između manjka talenata i fleksibilnog rada. Sektori koji su nespremni za rad na daljinu ili ga sporije prihvataju, uključujući građevinu, finansije, ugostiteljstvo i proizvodnju, suočavaju se sa rekordnim manjkom kvalifikovanih radnika za sve vrste poslova. Isto važi i za fakultetski obrazovane radnike. To je ubrzalo već postojeći trend da mladi profesionalci menjaju Volstrit za Silikonsku dolinu. Otkako je hiljade bankarskih poslova ukinuto, a reputacija sektora narušena finansijskom krizom 2007-09, tehnološke kompanije su diplomcima postale privlačnije od velikih banaka. U Britaniji je broj mladih koji studiraju informatiku porastao za skoro 50% u periodu 2011-2020. Više od 31.000 studenata pohađalo je inženjerski kurs tokom 2020, što je za 21% više nego 2011.
Šefovi IT kompanija su spremniji od svojih padana u finansijama da dozvole zaposlenima rad od kuće (ili sa bilo koje lokacije). Direktori banaka poput Džejmija Dajmona iz JPMorganChase ili Džejmsa Gormana iz MorganStanley zatražili su od zaposlenih da se vrate u kancelariju. S druge strane, Mark Cukerberg je dozvolio radnicima Mete da rade sa bilo kog mesta ako im posao to dozvoljava, čak i nakon što je firma ponovo otvorila svoje američke kancelarije u martu. Na listi najboljih poslodavaca u 2008, prema ocenama američkih diplomaca, dominirale su velike banke i konsultantske kuće Velike četvorke (Deloitte, EY, KPMG i PWC). Do 2021, sedam od deset najviših mesta zauzeli su tehnološki i medijski giganti.
Postoje naznake da zumeri gube početnu naklonjenost IT sektoru. Nakon decenije mahnitog zapošljavanja, tehnološke firme više nisu tako privlačne za početak karijere ambicioznog diplomca. Pošto su ove godine na udaru nervoznih investitora, kompanije Alphabet, Meta, Microsoft i Uber usporile su primanje novih radnika. Tviter je povukao skorašnje ponude za posao. Netfliks je otpustio stotine radnika. Slično su postupile i novije tehnološke kompanije Coinbase i Robinhood. Ilon Mask, izvršni direktor Tesle, najavio je obustavu zapošljavanja i otpuštanje oko desetine aktivnog osoblja. Prema podacima agencije Crunchbase, više od 28.000 radnika u američkom tehnološkom sektoru izgubilo je posao tokom 2022. Oni diplomci koji ipak izaberu IT sektor, težiće zaposlenju u etabliranoj firmi umesto u izvikanom startapu sa mutnom perspektivom.
Neki diplomci se pak odlučuju za druge visokotehnološke sektore koji deluju manje podložni ekonomskim trzavicama. Najtraženije su farmaceutske firme koje su predvodile razvoj anti-kovid vakcina. AstraZeneca i Pfizer su prošle godine dospeli na vrh liste najpoželjnijih britanskih poslodavaca. AstraZeneca je udvostručila prijem diplomaca srednjih škola i fakulteta u 2021. Rat u Ukrajini bi mogao povećati privlačnost vojne industrije, koju mnogi milenijalci i ikseri izbegavaju iz etičkih razloga, jer se ovaj sektor sada stavio u službu „arsenala demokratije”.
Insistiranje na sigurnosti zaposlenja takođe povećava privlačnost javnog sektora, napominje Den Hos, suosnivač britanske firme Graduate Recruitment Bureau. U Britaniji su prijave za državne poslove porasle skoro za trećinu od početka pandemije. U martu je zabeleženo 67.000 državnih uposlenika više nego prethodne godine. U Kini je oko 1,4 miliona radnika konkurisalo za nešto više od 31.000 radnih mesta, polažući izuzetno komplikovani državni ispit u novembru 2021, što je 40 odsto više nego godinu dana ranije. Ako diplomci nastave da traže sigurne državne poslove, privatnim firmama ostaje manji fond talenata. Uprkos znacima ekonomske krize, tržišta rada ostaju konkurentna. Mnogi stariji radnici su dali otkaze tokom pandemije. Drugi su otišli u prevremenu penziju.
Britanska radna snaga izgubila je više od 250.000 ljudi od početka pandemije. U Americi radi 3,3 miliona ljudi manje; najnoviji podaci pokazuju 11,3 miliona radnih mesta, ali samo 6 miliona nezaposlenih Amerikanaca. Biće potrebno najmanje četiri godine da se američko tržište rada vrati na pretpandemijske stope zaposlenosti, navodi OECD. Koliko su kompanije voljne da privuku mlađe radnike i učine ih srećnim? Da bi poboljšala imidž fleksibilnog rada, Citigroup banka je otvorila novu filijalu u španskom primorskom gradu Malagi, privlačeći preko 3.000 kandidata za samo 30 radnih mesta. Uz gurmanske obroke, non-stop masaže i dremke, Gugl je nedavno angažovao pop pevačicu Lizzo da zabavlja radnike.
Najbolja stvar koju firme mogu da urade je da iskeširaju više novca. Prema agenciji Univerzum, neke ranije zumerske vrednosti poput diverziteta, inkluzije ili društvene odgovornosti kompanija, pale su na listi prioriteta američkih diplomaca. Sada se traži solidna početna plata i perspektiva visokih zarada. Banke poput JPMorgan Chase, Goldman Sachs i Citigroup, kao i konsultantske kuće McKinsey i BCG, povećale su početničku platu finansijskog analitičara na 100.000 dolara godišnje. Advokatske firme su takođe podigle svoje početne plate. British Petroleum nudi tek zaposlenim diplomcima bonuse od 5.000 funti i popuste na automobile.
(TheEconomist-ZTP, foto: Mikhail Nilov)
