Veštačka inteligencija (AI) je sve bolja u savladavanju interakcije sa ljudima. Nedavno istraživanje pokazalo je kako veštačka inteligencija može da prepozna slabosti u ljudskim navikama i ponašanju, i preko njih utiče na naše donošenje odluka.
Možda je izlizano reći da AI transformiše svaki aspekt života i rada, ali to je istina. Razni oblici AI uključeni su u spektar delatnosi, od razvoja vakcina i brige o životnoj sredini do birokratskih poslova. Iako AI nema ljudsku inteligenciju i emocije, njeni kapaciteti su moćni i brzo se razvijaju. Još uvek ne treba brinuti o pobuni mašina, ali nedavno otkriće ukazuje na kapacitete AI i potrebu za prevencijom mogućih zloupotreba.
Tim istraživača iz CSIRO/Data61, digitalnog ogranka australijske nacionalne naučne agencije, osmislio je metodu pronalaženja i iskorišćavanja slabosti u našem procesu odlučivanja; u te svrhe je korišćen AI sistem pod nazivom naizmenična neuronska mreža i duboko učenje. Da bi testirali svoj model, naučnici su izveli tri eksperimenta u kojima su ljudski subjekti igrali igrice protiv računara.
U prvom eksperimentu, učesnici su kliktali na crvena ili plava polja kako bi osvojili lažnu valutu, dok je veštačka inteligencija analizirala njihove odluke i navodila ih na određenu opciju. AI je bila uspešna tokom 70% trajanja eksperimenta. U drugom primeru, od učesnika je zatraženo da pritisnu dugme kada im se na ekranu prikaže određeni simbol (narandžasti trougao), odnosno da ne pritiskaju kada im se prikaže drugi (plavi krug). Ovde je AI sistem rasporedio simbole tako da učesnici naprave više grešaka, što se i desilo, sa porastom promašaja od 25% odsto.
U trećem eksperimentu učesnik se pretvarao da je investitor koji daje novac povereniku (AI). AI je zatim učesniku vraćala novčani iznos, koji je zatim odlučivao koliko će uložiti u sledećoj rundi. Ova igra se odvijala u dva različita režima: u jednom je AI gledala da maksimizira svoj iznos novca, dok je u drugom sprovodila poštenu raspodelu novca između sebe i ljudskog investitora. AI je bila izuzetno uspešna u svakom režimu.
U svakom eksperimentu mašina je učila iz ponašanja učesnika i gađala slabosti pri donošenju odluka. Krajnji rezultat je da je mašina naučila da usmerava učesnike ka određenim potezima. Ovi nalazi su i dalje apstraktni jer tretiraju ograničene i nerealne situacije. Potrebno je više istraživanja o mogućim načinima primene ovog sistema u korist društva.
Ali, istraživanje je otkrilo ne samo kakve su mogućnosti AI, već i kako ljudi donose odluke. Pokazalo se da mašine uče da upravljaju našim odlukama kroz međusobnu interakciju. Ovakva studija ima čitav spektar mogućih primena, od unapređenja socijalne zaštite, do uticanja na ljude da usvoje zdrave prehrambene navike ili obnovljivu energiju. U nekim situacijama, AI i mašinsko učenje mogu da se koriste za prepoznavanje ljudskih slabosti i prevenciju loših izbora.
Sistem se takođe može upotrebiti za odbranu od štetnih uticaja. Na primer, mašine bi mogle da nas upozore kada naiđemo na manipulativan onlajn sadržaj ili pomognu da prikrijemo svoje slabosti (recimo da ne odemo na neke sajtove, ili da klikom na druge stranice zavaramo trag). Kao i svaka tehnologija, AI se može upotrebiti za dobro ili loše, ali pravilno upravljanje je presudno za odgovornu primenu. Prošle godine CSIRO je razvio etički okvir AI-a za australijsku vladu kao početni korak na ovom putu.
AI i mašinsko učenje su uvek gladni podataka, što znači da su potrebni efikasni sistemi za upravljanje i pristup podacima. Primena procedura saglasnosti i zaštite privatnosti prilikom prikupljanja podataka je od suštinske važnosti. Organizacije koje koriste i razvijaju veštačku inteligenciju morale bi da znaju šta ove tehnologije mogu a šta ne mogu da rade, te da budu svesne potencijalnih rizika.
(ScienceAlert-ZTP, foto: Leo Vallet)
