„Evo nas! Pobednici!“ uzvikivao je Nikolas Maduro tokom ceremonije održane 20. maja. Bila je to treća godišnjica izbora koji su mu obezbedili drugi mandat, mada predsednik voli da ih naziva „narodnom pobedom“. „Izbori su imali izuzetno veliki značaj za nas,“ tercirala je supruga Silija Flores, možda ne sasvim svesna težine svojih reči.
Jer upravo su zbog tih, navodno nameštenih izbora, desetine zapadnih zemalja označile Madura kao diktatora i odlučile da izoluju njegov režim. SAD su uvele finansijske sankcije predsedniku lično i gospođi Flores, kao i njihovim političkim saveznicima. Američkim kompanijama, nekada glavnim kupcima sirove venecuelanske nafte, zabranjeno je svako poslovanje sa režimom. Američka vlada je ponudila nagradu od 15 miliona dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja Madura. Desetine zemalja su priznale predsednika skupštine Huana Gvaida za pravog lidera zemlje. Privreda je nastavila svoj nezadrživi pad, smanjivši se za 70% otkako je Maduro stupio na funkciju 2013. Proizvodnja nafte pala je na nivo koji je poslednji put zabeležen 1940-ih. Jedna trećina stanovništva nema redovnu ishranu.
Iako je izbore teško nazvati „narodnom pobedom“, oni su svakako bili Madurov lični trijumf. Neutralisao je opoziciju, ismevajući međunarodni predlog da prepusti vlast rivalu. Gvaidova nada da će osiromašena i demoralisana vojska promeniti stranu i dovesti ga na vlast sada deluje kao fantazija. Od gotovo 60 zemalja koje su priznavale Gvaida za predsednika, danas ih je ostalo samo osam.
Maduro, bivši vozač autobusa koga su suparnici snobovski označavali kao „magarca“, pokazao se daleko pametnijim nego što su mislili. „Predsednik ima visoku situacionu inteligenciju,“ kaže bivši zvaničnik njegove vlade. Ključ njegovog opstanka je pokroviteljstvo. „Vlada je sada više nalik na klan,“ dodaje bivši zvaničnik. Generali, guverneri i mafijaši vladaju delovima zemlje kao malim feudima. Usled manjka zarade od nafte, država ustupa zemljišne posede kako bi kupila lojalnost moćnika. U Los Rokesu, karipskom arhipelagu, dvorci se grade u nacionalnom parku. Na jugu zemlje je haotična zlatna groznica proredila šume i zatrovala reke.
Maduro sada želi da smanji međunarodni pritisak na svoj režim. Njegovi zvaničnici govore o „okretanju nove stranice“. Plan je da se održavanjem poštenijih lokalnih izbora i pregovorima sa opozicijom privoli administracija Džoa Bajdena da ublaži sankcije koje je uveo Donald Tramp. „Maduro traži način da uz minimalne ustupke dobije određeni legitimitet,“ kaže službenik Stejt departmenta. Značajno ublažavanje sankcija nije verovatno, ali su pretnje SAD-a postale primetno tiše. (Tramp je javno govorio o zbacivanju Madura svim mogućim sredstvima, čak i invazijom.) Evropa je takođe promenila stav. „Danas se govori o poboljšanju režima, ne o njegovoj promeni,“ kaže jedan diplomata.
Nakon godina poricanja humanitarne krize, Maduro je u aprilu pristao da UN-ov Svetski program za hranu uđe u zemlju i zbrine decu. Ugostio je šefa programa, Dejvida Bizlija, u Karakasu. Jedanaest dana kasnije, šest bivših menaždera američke naftne kompanije Citgo prebačeno je u kućni pritvor iz zatvora, gde su držani od 2017. Državni tužilac je obećao da će istražiti ulogu bezbednosnih službi u tri slučaja ubistva.
U pripremi za lokalne izbore, vlada i neki delovi opozicije složili su se oko osnivanja novog izbornog veća. Iako i dalje nagnuto u korist režima, dva od pet članova veća naklonjeni su opoziciji (ranije je bio samo jedan). Saopštenje je, kako se i očekivalo, podelilo opoziciju. Gvaido ga je u početku odbacio kao „režimsko nametanje“, ali čini se da drugi žele da učestvuju. Enrike Kapriles, bivši predsednički kandidat koji je doprineo dogovoru, nazvao ga je „najmanje lošim“ otkako je Madurov prethodnik i mentor Hugo Čavez pobedio na izborima 1998. Norveška vlada je inicirala paralelne pregovore, koji bi se mogli održati u Meksiku, sa ciljem da dogovor bude prihvatljiv za obe strane.
Javna podrška Gvaidu pala je sa 60% iz 2019. na trenutnih 15%, prema podacima Datanalisisa, lokalne anketne agencije. Njegov „mandat“ proističe iz funkcije predsednika Narodne skupštine, na koju je izabran 2015. Mandat je istekao u januaru. Skupština je izglasala produženje od godinu dana, rekavši da Maduro nikada neće dozvoliti poštene izbore. Ali mnoge zemlje koje podržavaju Gvaida, pa čak i neki partneri u skupštini, smatraju da bi ponovno produženje mandata bilo pogrešno.
Ako se pregovori nastave, zahtevi opozicije bi uključivali puštanje političkih zatvorenika, dalji remont izbornog veća, prevremene predsedničke izbore (redovni su 2024.) i prisustvo stranih posmatrača na svim biračkim mestima. Zauzvrat, režim traži ukidanje svih sankcija, odmrzavanje sredstava i prihvatanje rivalske Narodne skupštine koju je formirao predsednik Maduro.
SAD su najavile da će razmisliti od izmeni sankcija. Gvaido je ublažio raniji stav o pregovorima, kada je tražio neopozivu ostavku predsednika. Skeptici tvrde da je sve to gubljenje vremena i da Maduro, koji je od 2013. imao četiri runde pregovora sa opozicijom, nema nameru da pristane na bilo kakav kompromis i potencijalni gubitak vlasti. Drugo gledište kaže da predsednik i njegova supruga planiraju penziju i da će vlast predati lojalnom nasledniku do novih predsedničkih izbora 2024. Bivši vladin zvaničnik kaže da Maduro „želi da ga pamte kao čoveka koji je se borio sa Sjedinjenim Državama i pobedio ”.
(TheEconomist-ZTP, foto: Ariana Cubillos/AP)
