Kraljev koledž: Glavna engleska obaveštajna škola odgojila poznate svetske novinare

MintPress je nedavno istraživao kako Odsek za ratne studije Kraljevog koležda (King’s College) u Londonu funkcioniše kao špijunska škola. Njegova nastavnička mesta popunjavaju funkcioneri NATO-a, vojni oficiri i obaveštajci, sa ciljem odgoja sledeće generacije špijuna i obaveštajnih oficira. Međutim, sada otkrivamo još jedan proizvod ovog akademskog odseka: novinare. Veliki broj uticajnih svetskih reportera, producenata i voditelja, iz najcenjenijih medija poput Njujork Tajmsa, CNN-a i BBC-a, pekao je svoj zanat u učionicama ove londonske institucije.

Škola za državnu bezbednost

Čini se da obaveštajne agencije širom sveta počinju da cene agente sa jakim akademskim zaleđem. Studija iz 2009., koju je objavila CIA, opisuje prednosti „korišćenja univerziteta kao sredstva za obaveštajnu obuku“, dodajući da „akademsko okruženje, poput Odseka za ratne studije Kraljevog koledža u Londonu, nudi brojne mogućnosti koje manjkaju državnom obrazovnom sistemu“.

U studiji, koju su napisala dvojica nastavnika Kraljevog koležda, navodi se da osoblje odseka ima „veliko i sadržajno obaveštajno iskustvo“. Ovo nije bilo preterivanje. Aktivni predavači Odseka za ratne studije uključuju bivšeg generalnog sekretara NATO-a, bivšeg britanskog ministra odbrane, te vojne oficire iz Velike Britanije, SAD-a i drugih članica NATO-a. „Duboko cenim vaš trud u obuci i obrazovanju naših budućih lidera nacionalne bezbednosti, od kojih su mnogi ovde u publici,“ rekao je američki ministar odbrane (i bivši direktor CIA-e) Leon Paneta, u obraćanju koleždu 2013. godine. Kraljev koledž u Londonu priznaje da ima niz ugovora sa britanskom državom, uključujući ministarstvo odbrane, ali odbija da otkrije detalje tih sporazuma.

Američke veze

Iako britanski univerzitet, Kraljev koledž se uveliko reklamira američkim studentima. Trenutno je upisano 1.265 Amerikanaca, što je oko 4% studentske populacije. Mnogi diplomci Odseka za ratne studije zauzimaju visoke pozicije u glavnim američkim medijima. Jedan od njih je Endrju Keri, šef Biroa CNN-a u Jerusalimu, koji je master studije završio 2012. godine. Keri je nedavne izraelske napade na Gazu predstavio kao „odgovor“ na raketne napade Hamasa. U jeku ratnog sukoba, Keri je svoje zaposlene instruirao da uvek naglase da Hamas kontroliše ministarstvo zdravlja u Gazi, kako gledaoci ne bi poverovali u izveštaje o palestinskim žrtvama.

Njujork Tajms je takođe zapošljavao diplomce Odseka za ratne studije. Kristijan Tribert, na primer, radi u njihovom timu za vizuelne istrage. Dobio je čak i Pulicerovu nagradu za „Izveštaje o Rusiji i agresivnim postupcima Vladimira Putina u stranim zemljama, uključujući Siriju i Evropu“. Angažovanje učenika engleske špijunske škole radi blaćenja Rusije praktikuje i magazin Tajms, budući da je držao Linkolna Pigmana između 2016. i 2018. u svom moskovskom birou.

Džoš Smit, bivši dopisnik Rojtersa iz Avganistana, takođe je diplomirao na dotičnom odseku, kao i Danijel Ford iz Wall Street Journal-a. Verovatno najuticajnija medijska ličnost sa odseka je Ruri Erou; radio je kao producent u najvećim britanskim medijima, uključujući Channel 4, Sky News i BBC, gde je bio urednik i producent Newsnight-a, uticajne političke emisije. Erou je 2019. napustio BBC da bi postao izvršni producent u NBC News-u.

Britanska invazija

Primarno novinarsko odredište diplomaca Odseka za ratne studije su britanski mediji. Zapravo, BBC, moćni državni emiter, prepun je bivših studenata odseka. Arif Ansari, urednik vesti u BBC-u za Aziju, završio je master na temu sirijskog građanskog rata i ubrzo postavljen za rukovodioca tima od 25 novinara koji produkuju vesti namenjene bliskoistočnim i južnoazijskim zajednicama u Velikoj Britaniji.

Mnogi zaposleni u BBC-u upisuju studije na Kraljevom koledžu nakon godina uspešne karijere. Ahmed Zaki, novinar u BBC Global News-u, upisao je master studije šest godina nakon starta u BBC-u. Još jedan uticajni diplomac odseka u World Service-u je Alium Liroj, producent programa Africa Eye. Poznata voditeljka BBC News-a Sofi Long takođe je diplomirala na odseku, a zatim radila u Rojtersu i ITN-u pre nego što se pridružila državnoj radioteleviziji.

„Javna je tajna da Odsek za ratne studije Kraljevog koledža funkcioniše kao privatna škola za angloameričke birokrate. Stoga nije čudno što diplomci njegovih vojnih i obaveštajnih kurseva ulaze u svet korporativnog novinarstva koje služi za prepakivanje poruka bezbednosnih službi,” kaže Met Kenard, istraživački novinar sa portala Declassified UK. „Oni su realna opasnost za demokratiju. Univerzitetsko okruženje Odseku daje oreol nezavisnosti, a zapravo je produžena ruka ministarstva odbrane Velike Britanije,“ dodaje novinar.

Odsek za ratne studije takođe obučava mnoge međunarodne novinare i komentatore, uključujući Nikolasa Stjuarta iz Canberra Times-a (Australija), pakistansku spisateljicu Aješu Sidiku, koja piše za Njujork Tajms, Al-Jazeeru i The Hindu, te izraelsku spisateljicu Neri Zilber, saradnicu časopisa The Daily Beast, The Guardian, Foreign Policy i Politico.

Momci iz Belingketa

Iako gorenavedeni novinari nisu špijuni, neki drugi likovi iz Odseka za ratne studije mogli bi se tako opisati, posebno saradnici sve uticajnijeg istraživačkog portala Bellingcat. Na primer, Kameron Kalhun je skoro deceniju proveo u GCHQ, britanskoj verziji NSA, kao stariji analitičar za sajber i antiterorističke operacije. Ima kvalifikacije i iz Kraljevog koledža u Londonu i iz Stejt departmenta. Ovi podaci nisu navedeni u njegovoj biografiji na Bellingcatu, što ga svodi na direktora privatne obaveštajne firme koja „sprovodi etičke istrage“ za klijente širom sveta.

Eliot Higins (foto: Getty Images)

Viši istražitelj Bellingcat-a Nik Voters proveo je četiri godine kao oficir u britanskoj vojsci, uključujući ture u Avganistanu, gde je sprovodio regionalne ciljeve britanske države. Nakon toga se našao na Odseku za ratne studije i Bellingcat-u. Osnivač Bellingcat-a Eliot Higins godinama odbacuje tvrdnje da njegovu organizaciju finansira Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED), nazivajući ih komičnom „zaverom“. Ipak je 2017. godine priznao da je to istina. Godinu dana kasnije, Higins se pridružio Odseku za ratne studije kao gostujući naučni saradnik. Između 2016. i 2019. bio je i viši savetnik u Atlantskom savetu, analitičkom servisu NATO-a.

Čini se da je Higins koristio univerzitetski odsek kao regrutni centar, vrbujući druge diplomce poput Džejkoba Bidersa, pomenutog Kristijana Triberta i Aliuma Liroja da pišu za njegov portal. Bellingcat je veoma cenjen u krugovima CIA-e. „Ne želim da budem previše dramatičan, ali volimo Bellingcat,“ rekao je Mark Polimeropulos, bivši zamenik šefa operacija za Evropu i Evroaziju. Drugi rukovodioci CIA-e istakli su da je Bellingcat idealan za prenošenje i opravdavanje antiruske retorike.

Skorašnja istraga MintPress-a pokazala je kako Bellingcat obavlja posao za obaveštajnu zajednicu pod maskom objektivnog istraživačkog novinarstva. Nedavno procurela dokumenta pokazuju da su Bellingcat, Rojters i BBC tajno sarađivali sa Kancelarijom za spoljne poslove i Komonvelt (FCO) na podrivanju Kremlja i promociji promene vlasti u Moskvi. To je uključivalo obuku novinara i promociju eksplicitno antiruskih medija širom istočne Evrope.

Svrha ovog članka nije da optuži bilo koga od pomenutih da je potrčko bezbednosnih službi (iako među njima zaista ima bivših obaveštajnih oficira). Poenta je da oslikamo medijski pejzaž u kojem najuticajniji novinari Zapada dolaze iz iste škole koja odgaja buduće generacije operativaca državne bezbednosti. Takva povezanost medija i tzv. duboke države predstavlja sumornu perspektivu za demokratiju.

(Alan MacLeod/MintPress-ZTP, foto: RoarNews)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.