Nekoliko meseci nakon što je Sars-Cov-2 izazvao globalnu katastrofu, postalo je jasno da su mnoge zaražene osobe širile bolest nesvesno, ne osetivši čak ni golicanje u grlu kao naznaku teže infekcije. Razlikovanje zaista asimptomatskih slučajeva od onih koji još nisu dobili simptome otežalo je tačnu procenu rizika od kovida-19.
Nedavno je analiza grupe američkih istraživača na osnovu 350 detaljnih studija pokazala da nešto više od 35 odsto svih infekcija ne prelazi u simptomatsku fazu. Rane procene su se kretale od svega 4 do čak 81 odsto. Čak i kada se pandemija razbuktala, procene su bile da manje od 20 odsto zaraženih nema nikakvih naznaka bolesti.
Pouzdano određivanje ovog broja teže je nego što se pretpostavlja. Bez groznice, gubitka mirisa, bolova u grlu, bolova u telu ili kašlja, malo ljudi će stati u red za testiranje. Jedan od najboljih načina za utvrđivanje stvarnih razmera infekcije je sprovođenje unakrsnog testiranja na nasumičnom uzorku populacije, bez obzira na zdravstveno stanje ispitanika.
Postoji samo jedan problem sa ovim pristupom. Svako ko se oseća dobro na dan testiranja može da se razboli nekoliko sati ili dana kasnije, zbog čega „bez simptoma“ izgleda isto kao „bez simptoma, za sada“. Dodatne poteškoće stvara činjenica da koronavirus može izazvati različite simptome, od kojih se neki još uvek istražuju. Stoga analiza podataka radi otkrivanja onih koji su ipak mogli razvili simptome nije nimalo lak zadatak.
Nije da naučnici nisu pokušali. Ali prema istraživačima koji su objavili najnoviju studiju, većina stručnjaka ili zanemaruje veću spremnost simptomatskih osoba da se testiraju, ili ne zahvataju dovoljno dugačak period da bi otkrili one koji se kasnije razboljevaju. Rezultat je potcenjivanje stvarnih razmera asimptomatskih slučajeva. U cilju prevazilaženja ovih ograničenja, tim je sproveo dve meta-analize postojećih istraživanja kovida-19, baziranih na laboratorijski potvrđenim infekcijama.
Prva analiza je odstranila slučajeve koji su naknadno iskusili neke od simptoma. Rezultati su pokazali da 35,1 odsto zaraženih nije pretrpelo nikakve posledice infekcije. Druga analiza je zahvatila slučajeve koji su bili inficirani u vreme testiranja, a zatim naknadno praćeni radi detekcije simptoma. Ovde je broj neoštećenih virusom iznosio 36,9 odsto.
Brojke su ubedile istraživače u pouzdanost njihove metode, potvrđujući da je većina početnih nagađanja podbacila. Uzimajući u obzir čak i pristrasnost u proračunima, brojke pokazuju da je najmanje jedan u četiri slučaja asimptomatski. Bez naknadnog praćenja simptoma, oko 40 odsto osoba sa pozitivnim kovid testom osećalo se dobro tokom čitavog istraživanja.
Dalja istraživanja će dopuniti podatke i verovatno korigovati navedene brojke. Dugi kovid je bio iznenađenje za epidemiologe, pa će naknadne analize otkriti simptome koji su nam promakli. U svakom slučaju, poruka ostaje jasna: mnogi ljudi prenose virus iako se osećaju zdravi kao dren. S obzirom da vakcine suzbijaju simptome, virus ima manevarski prostor za dalje razmnožavanje, pa je svest o ‘tihim’ zarazama važnija nego ikad.
(ScienceAlert-ZTP, foto: Shutterstock)
