Velika Britanija: Sve manje doseljenika iz istočne Evrope

Olena Hrabovenska, vlasnica nekoliko poljskih prodavnica u Hantingdonu i Piterborou, sa gorčinom se seća referenduma o Bregzitu 2016. godine. Kampanja za napuštanje EU podsticala je ružne predrasude o imigrantima. Flajeri sa natpisima „poljska gamad“ ubacivani su ljudima u poštanske sandučiće. Njene mušterije su reagovale malodušno, zapitkujući „kako možete živeti ovde ako vas ponižavaju?“ Ubrzo je broj istočnih Evropljana počeo da opada, ali ne zato što su žurili da napuste nekada obećanu zemlju.

Osam baltičkih i istočnoevropskih zemalja pridružilo se uniji 2004. godine: Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Slovačka i Slovenija. Pozamašan broj njihovih građana preselio se u Britaniju koja, za razliku od većine evropskih zemalja, nije imala strogu kontrolu imigracionog procesa. Prema istraživanjima tržišta rada, broj novorođenih u Engleskoj i Velsu pao je sa 1.139.000, koliko je zabeležno 2016-17. godine, na 926.000. Međutim, i drugi podaci pokazuju opadajući trend. Prošle godine je među poljskim imigrantima rođeno manje od 17.000 beba, u poređenju sa 23.000 u 2015. godini.

Izglasavanje Bregzita izazvalo je pad vrednosti funte, što je umanjilo kupovnu moć doznaka poslatih iz Britanije u matične zemlje. Dve godine kasnije, vlada je pravo državljanstva uslovila sa pet uzastopnih godina boravka u Britaniji, što su mnogi doseljenici smatrali uvredljivim. „Tretiraju vas kao broj,“ kaže Aga Dičton, poljska imigrantkinja, sada predsednica saveta opštine Votford. Inače, broj francuskih, nemačkih i italijanskih imigranata nije mnogo opao, kao ni broj Bugara i Rumuna, koji pravo na zaposlenje u Britaniji imaju od 2014. godine.

Zemlje koje su pre 16 godina pristupile EU toliko su se promenile da Britanija sada deluje manje privlačno. Marijus Vajinauskar, koji se u Britaniji zaposlio 2005. godine lepeći etikete na povrće, kaže da se osećao kao bogat čovek kad god bi posetio rodnu Litvaniju. Kao instruktor vožnje danas bolje zarađuje, ali se više ne oseća tako nadmoćno. Tokom poslednjih 16 godina prosečna zarada u Litvaniji porasla je za 20 odsto. Pritom, mnogi istočnoevropljani ostaju dugo nezaposleni. Oksfordski institut za migracije otkriva da ova populacija ima niže plate od bilo koje migrantske grupe i da su obično prekvalifikovani za ponuđene poslove.

(foto: Getty)

Ruta Dalton, računovođa poreklom iz Litvanije, smatra da Bregzit nije bio presudan za odlazak istočnih Evropljana. Većina njih bi svakako otišla zbog porodičnih veza ili jednostavno zato što su uštedeli dovoljno novca. Glavna promena je opadanje broja novih doseljenika iz istočne Evrope. Prošle godine je samo 77.000 ljudi iz ovih zemalja dobilo britansko socijalno osiguranje. Tokom 2015-e, godinu dana pre izglasavanja Bregzita, bilo ih je 185.000.

Ovakvi trendovi sigurno nisu reklama za „globalnu Britaniju“, kakva postoji samo u hvalisavoj retorici Borisa Džonsona. Privlačenje istočnih Evropljana bilo bi jednako teško čak i da su valuta i ekonomija jaki, a procedure za prijem doseljenika maksimalno olakšane. Nakon pada Gvozdene zavese došlo je do pada nataliteta i masovnog iseljevanja, što znači da je u istočnoj Evropi ostalo manje potencijalnih migranata. UN procenjuje da je broj 18-godišnjaka u Poljskoj od 2005. pao sa 598.000 na 340.000.

Neki imigranti još uvek pristižu na Lincoln Road, uobičajenu polaznu tačku za doseljenike u Piterborou. Nekada specijalizivane prodavnice poljske hrane sada prodaju rumunske proizvode. Petr Torak, bivši policajac koji sada vodi mesnu zajednicu, kaže da to područje sada naseljavaju Romi iz Češke i Slovačke. Za razliku od Poljaka i Litvanaca koji su ranije dolazili, oni beže od progona i zbog potrebe za poslom. Teško može da ih zamisli kako se vraćaju u svoje domovine.

Prodavnice gospođe Hrabovenske za sada dobro rade. Ali, kao mudra poslovna žena, ona je zabrinuta za budućnost. Šta će se dogoditi ako Britaniju zahvati dublja ekonomska kriza i skok nezaposlenosti? Ako Britanci budu brojali svaku paru, misli se ona, istočni Evropljani će se brzo razbežati.

(TheEconomist-ZTP, foto: AP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.