Vakcine su veliko dostigunuće medicine. Za retko koji drugi izum se može tvrditi da je spasio toliko života. Ali možda će vas iznenaditi činjenica da sve vakcine ne pružaju isti nivo zaštite. Neke vakcine sprečavaju da razvijete bolest, ali neke zaustavljaju i samo zaražavanje. Ove druge stvaraju ono što je poznato kao „sterilišući imunitet“. Sa tom vrstom imuniteta, virus ne može da preživi u telu jer imuni sistem sprečava virus da uđe u ćelije i razmnožava se.
Postoji suptilna, ali važna razlika između sprečavanja bolesti i sprečavanja infekcije. Vakcina koja „samo“ sprečava bolest i dalje dozvoljava da zarazite druge, čak i ako se osećate dobro. Dok, vakcina koja obezbeđuje sterilišući imunitet zaustavlja virus u svakom smislu.
U idealnom svetu, sve vakcine bi stvarale sterilišući imunitet. U stvarnosti je, pak, izuzetno teško proizvesti vakcinu koja u potpunosti zaustavlja virusnu infekciju. Većina vakcina koje su danas u rutinskoj upotrebi nemaju takav efekat. Na primer, vakcine protiv rotavirusa, čestog uzroka dijareje kod novorođenčadi, mogu samo da spreče teži oblik bolesti. Ali one su i dalje od neprocenjive koristi za suzbijanje virusa. U SAD-u je zabeleženo skoro 90% manje poseta bolnicama zbog infekcije rotavirusom otkako je vakcina uvedena 2006. Slična je situacija i sa vakcinama protiv poliovirusa, čak se prognozira da bi se ovaj virus mogao globalno iskoreniti.
Prve odobrene Sars-Cov-2 vakcine pokazale su se veoma efikasnim u suzbijanju bolesti. Uprkos tome, još uvek ne znamo da li ove vakcine mogu da indukuju sterilišući imunitet. Očekuje se da će odgovarajući podaci uskoro biti dostupni iz tekućih kliničkih ispitivanja. No, čak i da se sterilišući imunitet prvobitno indukuje, to se može promeniti usled postepenog pada imunoloških reakcija i evolucije virusa.
Šta će izostanak sterilišućeg imuniteta značiti za vakcinisanje anti-covid vakcinama? Jednostavno to znači da se nakon vakcinacije i dalje možete inficirati, ali nećete imati simptome. To je zato što imunološka reakcija izazvana vakcinom nije u stanju da spreči umnožavanje svake čestice virusa.
Opšte je poznato da je za sterilišući imunitet potrebna određena vrsta antitela poznata kao „neutrališuće antitelo“. Ova antitela blokiraju ulazak virusa u ćelije i sprečavaju svaku replikaciju. Međutim, ulazni virus bi morao da bude identičan fragmetima virusa u vakcini da bi indukovao savršeno antitelo.
Srećom, naše imunološke reakcije na vakcine uključuju mnogo različitih ćelija i komponenata imunološkog sistema. Čak i ako stvaranje antitela nije optimalno, drugi aspekti imunološke memorije se aktiviraju kada virus napadne. Tu spadaju citotoksični T-limfociti i ne-neutralizujuća antitela. Oni usporavaju razmnožavanje virusa i posledično samu bolest.
Ovo nam je poznato iz dugogodišnjih istraživanja vakcina protiv gripa. Ove vakcine obično indukuju zaštitu od bolesti, ali ne nužno i zaštitu od infekcije. Razlog su različiti sojevi gripa koji cirkulišu tokom sezone, što se takođe može dogoditi sa Sars-Cov-2. Važno je primetiti da su vakcine protiv gripa, iako ne stvaraju sterilišući imunitet, i dalje izuzetno korisne u kontroli virusa.
U odsustvu sterilišućeg imuniteta, kakav će efekat imati anti-covid vakcine na širenje virusa kroz populaciju? Ako su asimptomatske infekcije moguće nakon vakcinacije, postoji zabrinutost da će Sars-Cov-2 jednostavno nastaviti da zaražava isti broj ljudi kao i ranije. Da li je to realno?
Asimptomatski zaražene osobe obično proizvode manje količine virusa, samim tim i lakše oblike bolesti. Stoga je manje verovatno da će vakcinisani prenositi dovoljno virusa da izazovu ozbiljno oboljevanje. To znači da će svi koji se zaraze na ovaj način prenositi manje virusa na druge osetljive osobe. Ovo je eksperimentalno potvrđeno kod vakcine protiv kokošijeg virusa; kada je vakcinisan samo deo jata, nevakcinisane ptice su dobijale samo blaži oblik bolesti i emitovale manje virusa.
Dakle, iako je sterilišući imunitet često najviši cilj kreiranja vakcine, on se retko postiže. Srećom, ovo u nije zaustavilo efikasnost različitih vakcina u prošlosti. Snižavanjem težine oboljenja kod pojedinaca, takođe se smanjuje širenje virusa kroz populaciju, što će dovesti i trenutnu pandemiju pod kontrolu.
(TheConversation-ZTP, foto: Stefano Guidi)
