Vatikan izložen kritikama zbog bliskih veza sa Kinom

Jedna od kontinuiranih težnji pape Franje jeste poboljšanje odnosa sa Kinom, s kojom Sveta stolica nije imala zvanične veze od 1951. godine.

Franja je postao papa 2013. godine, sticajem okolnosti samo nekoliko sati pre nego što je Si Đinpin preuzeo predsedništvo Kine, nakon čega su lideri razmenili čestitke. Sledeće godine, po povratku iz svoje prve posete Aziji, papa Franja je govorio o tome koliko želi da poseti Kinu i kako se puno molio „za prelepi i plemeniti kineski narod“.

U septembru 2018. njegove želje su uslišene privremenim sporazumom između Vatikana i Kine o imenovanju biskupa. Taj sporazum ističe ovog meseca. Verovatno će biti obnovljen, ali ne bez otpora mnogih katolika koji smatraju da je ovo loš trenutak za ustupke Komunističkoj partiji Kine.

Ulozi su veliki. Uprkos raskolu koji traje 70 godina, procenjuje se da u Kini živi između 10 i 12 miliona katolika. To je mali udeo u kineskoj populaciji od 1,4 milijarde stanovnika, i čini se da broj katolika ne raste, iako se broj protestanata povećao na 40–60 miliona. Pritom, raskol između Pekinga i Svete stolice predstavlja dramatičnu dilemu za kineske katolike.

Što se tiče protestanata, postoji „patriotska“ crkva, koju je kineska država odobrila. Vatikan je ne priznaje, a mnogi kineski katolici je odbacuju u korist bogosluženja u ilegalnim crkvama, koje opstaju u senci, dok je njihovo sveštenstvo izloženo progonima.

Naravno da crkva i Komunistička partija Kine imaju konkurentske i nespojive poglede na svet. Ali razlike među njima tiču se politike koliko i filozofije. Sporazum iz 2018. bio je pokušaj povezivanja zvanične i ilegalne crkve. Njegove odredbe nikada nisu objavljene, ali poznato je da su sadržale jednu od najspornijih tačaka: imenovanje biskupa.

Kina nikada nije prihvatala biskupe koje bi imenovala spoljna sila, a Vatikan nije priznavao one koje bi odredila partija. Tajni sporazum zapravo je priznao autoritet državno kontrolisane crkve u imenovanju biskupa. Kina je zauzvrat odobrila papi veto na njene kadrove. Sedam proteranih kineskih biskupa vraćeno je na funkciju, a letos su tri biskupa lojalna Rimu dobila zvanično kinesko priznanje.

Sporazum nije obezbedio dobit koju Kina zaista očekuje od Vatikana: zvanično diplomatsko priznanje, što bi značilo odbacivanje Tajvana. Nakon diplomatskog primirja 2008-2016, kada je Tajvanom upravljala Kini naklonjenija vlada, Kina je obnovila kampanju za otpriznavanje Tajvana.

Broj država koje ga i dalje priznaju smanjio sa 23 u 2016. godini na trenutih 15, mahom okeanskih državica poput Naurua, Sent Kitsa i Nevisa. Vatikan je ostao jedini u Evropi, i zbog globalnog dometa crkve svakako je najvažniji. Dakle, ako bi Vatikan povukao svog nuncija iz Tajpeja, bio bi to ozbiljan korak unazad za Tajvan.

Takav potez bi takođe izazvao buru kritika zbog izdaje tajvanskih katolika (daleko manje brojnih nego u Kini, oko 2% od 24 miliona stanovnika). Čak i bez takvog ustupka, tajni dogovor sa Pekingom doneo je Vatikanu nove pritužbe zbog preteranog dodvoravanja režimu koji je u prethodne dve godine postao agresivniji u spoljnoj politici i represivniji kod kuće.

Papina politika prema Kini naišla je na kritike čak i kod katolika koji su njegovi veliki poštovaoci, poput Krisa Patena, poslednjeg britanskog kolonijalnog guvernera Hong Konga. U članku za Tablet, katolički nedeljnik, lord Paten je Franjine izjave o Kini nazvao „apsolutno nerazumnim“, te zabrinuto ukazao na obraćanje pape vernicima iz jula ove godine.

Naime, deo kojim se izražava saosećanje sa narodom Hong Konga uvršten je u tekst podeljen novinarima, ali izostavljen iz papinih reči. Lord Paten je naglasio da među istaknutim honkonškim opozicionarima najviše ima hrišćana, što su i kineske vlasti verovatno primetile.

I Kineska komunistička partija i Katolička crkva vole da pregovaraju u tajnosti, pa nijedna nije javno komentarisala obnavljanje sporazuma iz 2018. godine. Ipak, 10. septembra je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao da je sporazum „uspešno primenjen“, te da Vatikan i Kina imaju „više međusobnog poverenja i saglasnosti“.

Upućeni analitičari očekuju da će sporazum biti produžen, mada i dalje na „privremenoj“ bazi. Crkva će teško da napusti dogovor, ponajmanje zbog posledica po kineske katolike, ali cena neće biti zanemarljiva. Osim što će razočarati vernike, mnoge će zabrinuti činjenica da Kina ima više uticaja na crkvena pitanja, nego što crkva ima na represivni kineski režim.

(TheEconomist-ZTP, foto: Reuters)

Tagovi:, , ,

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.