Abdelmađid Labadi, stanovnik Alžira, mogao je da odabere arapsko ime za svoju ćerku. Ali on je želeo ime koji odražava njegovo berbersko poreklo. Izbor je mu bio ograničen jer Alžir ima spisak od oko 300 dozvoljnih berberskih imena, čime drži ovu manjinu pod kontrolom.
Labadi nije želeo nijedno od njih. Zato je četiri godine ćerku zvanično ostavio bez imena, dok se na sudu borio za ime koje je želeo. U julu je konačno pobedio i njegova ćerka je formalno postala Tanila, golubica na berberskom jeziku.
Režimi na Bliskom istoku i u severnoj Africi dugo su ograničavali imena u cilju podsticanja nacionalnog jedinstva, odnosno većinske etničke grupe ili religije. Na primer, Turska je zabranila kurdska imena i ne-turske sufikse, kao što je jermensko „-ian“. Iran je nakon revolucije zabranio zapadnjačka imena i skrajnuo preislamska persijska imena.
Izraelske birokrate su jevrejskim imigrantima iz Evrope i muslimanskih zemalja davale jevrejska imena po dolasku. Alžirski matičari bili su dužni da obezbede da imena „zvuče alžirski“; Maroko je propisao da moraju zvučati marokanski.
Ali ovaj oblik nacionalizma se povlači u većem delu regiona. Zvaničnici koji su se borili protiv „kulturnog separatizma“ sada slave različitosti. Uzmimo Tunis, koji je u julu okončao zabranu stranih imena. „Šta ljudi piju ili kako imenuju svoju decu je njihova privatna stvar“, rekao je Lotfi Zitun, ministar koji je doneo odluku.
Turska je zvanično odustala od politike poturčivanja imena 2003. Ustavom koji je Irak doneo 2005. godine okončana je arabizacija manjinskih imena. Izrael se 90ih odrekao hebreizacije, kada je stigla masa Jevreja iz bivšeg Sovjetskog Saveza.
Danas je politika tolerancije ipak ograničena. Alžirski matičari i dalje negoduju na imena poput Kahine, jevrejske kraljice Berbera koja se borila protiv osvajačkih vojski islama. Kurd u Turskoj može svoje dete nazvati Servav, što znači ratnik, ali će verovatno izazvati sumnjičavost vlasti.
Iranski ajatolasi lakše prihvataju drevna persijska imena, ali se mršte na imena starih šahova i kraljeva jer otkrivaju monarhističko opredeljenje roditelja. Ne tako davno, Saudijska Arabija je zabranila 51 ime. Većinu su favorizovali šiitski muslimani, koji su manjina u kraljevstvu. Ali i Linda je bila na spisku.
I drugi delovi sveta su na ovaj način restriktivni. Kina zabranjuje „ekstremna“ imena, poput Muhameda ili Islama u svojoj regiji Sinđang. Do 2017. godine Kalifornija je zabranjivala upotrebu akcenta u imenima.
Jednom je egipatski parlamentarac pokušao da pojednostavi stvari zabranom svih stranih imena. Ali povukao se nakon što su ga podsetili da se udovica predsednika Hosnija Mubaraka zove Suzana.
(TheEconomist-ZTP, foto: Reuters)
