Sve duža lista atentata na istaknute Ruse i ukrajinske separatiste pokazuje da ukrajinske obaveštajne službe pribegavaju „likvidacijama“ u sklopu ratnih napora, navodi Vašington Post. Pozivajući se na „aktuelne i bivše zvaničnike Ukrajine i Sjedinjenih Država“, list je u ponedeljak pisao da je finansijska i logistička pomoć CIA-e u velikoj meri zaslužna za uspeh tajnih operacija Ukrajine protiv Rusije. Međutim, CIA ne učestvuje u atentatima na operativnom nivou, a neki američki zvaničnici su izrazili i zabrinutost zbog ovakvih aktivnosti.
2014. godine, kada je Rusija izvršila invaziju na Krim, ukrajinske obaveštajne službe su bile gotovo potpuno paralisane. Tipično za državni sektor Ukrajine, obaveštajne agencije su imale previše zaposlenih i veoma su ličile na birokratiju sovjetskog tipa po tromosti i korupciji. Još važnije, tvrde analitičari, bile su „izbušene ruskim špijunima, simpatizerima i prevrtljivcima“. Malo ko je bio iznenađen kada je, skoro odmah po aneksiji Krima, lokalni šef ukrajinske bezbednosne službe (SBU) prebegao u Rusiju. Kako piše Vašington Post, CIA je tada nastojala da spreči dalje rusko nadiranje u Ukrajinu. Zato je 2015. osnovala Petu upravu SBU-a. Ta potpuno nova uprava je bila i ostala izolovana od ostatka službe. CIA je navodno napravila i sasvim novo odeljenje, zajedno sa potpuno novom štabnom zgradom, unutar ukrajinske Glavne obaveštajne uprave (GUR), koja inače predstavlja bezbednosno krilo Ministarstva odbrane.
Procenivši GUR kao agilniju i fleksibilniju agenciju od SBU-a, CIA je počela da obučava njene paravojne „specnaz“ divizije za „aktivne mere“, što je termin za metode političkog ratovanja, poput propagande, sabotažnih operacija, pa čak i atentata. Međutim, Vašington Post tvrdi da se CIA više fokusirala na treniranje „sigurnih komunikacija i špijunskog zanata“ sa ciljem da timovi GUR-a deluju iza neprijateljskih linija koristeći tajne manevre. Ciljani atentati navodno nisu bili uključeni u obuku. U međuvremenu, CIA je produžila svoje prisustvo na terenu u Kijevu. Kako su Peta uprava SBU-a i paravojna divizija GUR-a postajale sve veštije, CIA je počela da dobija mnoštvo podataka od njih. Zahvalni Ukrajinci su čak dozvolili službenicima CIA-e direktan pristup ruskim doušnicima koje su vrbovali. To je u suštini bio dogovor o zajedničkom korišćenju, što se vrlo retko dešava, čak i među prijateljskim obaveštajnim službama.
Međutim, čak i pre februara 2022, kada je Rusija pokušala da izvrši invaziju na celu Ukrajinu, Kijev je počeo da razmatra taktiku „likvidacija“. U onome što Vašington Post naziva „surovim ratom u senci“, operativci SBU-a i GUR-a su izveli „desetine atentata“ na proruske ukrajinske separatiste i istaknute prokremljanske Ruse, ponekad duboko u ruskoj teritoriji. List tvrdi da je svako ubistvo lično odobrio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. U svakoj operaciji, Ukrajinci su pazili da ne koriste opremu CIA-e, kako ne bi umešali SAD u atentate. Čak je i novac za operacije dolazio iz onoga što list naziva „prikrivenim tokovima finansiranja“, koji nisu uključivali resurse CIA-e. List citira američke obaveštajne zvaničnike koji su „naglasili da CIA nije bila umešana u takve operacije ukrajinskih službi“. Prema ovim tvrdnjama, CIA je obučavala ukrajinske agente kako da prikupe obaveštajne podatke iza neprijateljskih linija, a ne kako da izvrše ciljane atentate.
Uprkos razdvajanju resursa, odluka Ukrajinaca da sprovedu brutalnu seriju atentata izazvala je nelagodnost u redovima CIA-e. Vašington Post sugeriše da su SAD zabrinute zbog toga što ih Rusija optužuje za saučesništvo u ovim nekonvencionalnim aktima. Mogućnost da Rusi pre ili kasnije uzvrate na isti način sigurno unosi zebnju među zvaničnike CIA-e. List citira jednog bivšeg zvaničnika agencije, koji kaže da „trenutno gledamo bujanje obaveštajnih službi koje su poput Mosada iz 1970-ih“. Izjava se odnosi na seriju atentata i tajni rat koji je besneo između Izraela i Palestinaca nakon masakra u Minhenu 1972. godine.
(IntelNews-ZTP, foto: Military Armament)
