Postoje dve izvesnosti u argentinskoj politici. Jedna je da se anketama ne može verovati. Druga je da se predviđanja o propasti peronizma, populističkog pokreta koji dominira domaćom politikom sedam decenija, uvek pokažu preuranjenim. U prvom krugu predsedničkih izbora održanih 22. oktobra, obe teze su potvrđene.
Većina anketa je davala prednost Havijeru Mileju, libertarijanskom autsajderu koji je pobedio na predizborima u avgustu. Ipak, Milej je dobio 30% glasova, isti udeo kao i na predizborima. Serhio Masa (na slici), peronistički kandidat i argentinski ministar privrede, osvojio je skoro 37% glasova, što je skok u odnosu na 21% koliko je dobio na predizborima. Ova dva kandidata će se takmičiti u drugom krugu 19. novembra. Patriša Bulrič iz Zajedno za promene, koalicije desnog centra, koja je dobila 24% glasova, ispala je iz trke. Neočekivani rezultat Mase je zapanjujući. Otkako je preuzeo ministarstvo u avgustu 2022. godišnja inflacija u Argentini porasla je sa 79% na 138%. Na crnom tržištu je cena američkog dolara, valute u kojoj Argentinci najviše štede jer njihova ubrazno gubi vrednost, porasla sa 300 pezosa na oko 1.000. Postavljeno je više deviznih kurseva, što je dodatno zakomplikovalo ionako zamršene ekonomske propise zemlje. Većina Argentinaca kaže da im je inflacija najveća briga.
Pobeda Mileja na predizborima izazvala je potres u argentinskom političkom establišmentu. Mladi političar je stekao slavu kritikujući političare kao „kastu“ koja krade od vrednih Argentinaca. Mnogi birači, kojima je dozlogrdilo opadanje životnog standarda i pod peronističkom i vladom desnog centra, sjatili su se oko njega. Pa ipak, na dan izbora, njihov odziv je bio manji od očekivanog. Deluje zbunjujuće da Masa, nadzornik sve lošije argentinske privrede, ima velike šanse da postane sledeći predsednik. Objašnjenje je vrlo povezano sa žilavošću pokreta koji ga podupire. Reagujući na rezultat predizbora, peronistički lideri su aktivirali ogroman aparat moći koji kontrolišu širom zemlje. U nedeljama koje su prethodile izborima, Masa je delio poklone čija se zbirna vrednost procenjuje na preko 1% BDP-a. To uključuje bonus za penzionere u pezosima u vrednosti od 100 dolara (po zvaničnom kursu) i ukidanje poreza na dohodak za 99% svih zaposlenih. Pokušaj da se pridobiju razočarani glasači bio je fokusiran na siromašna predgrađa, gde živi više od trećine Argentinaca. Deset dana uoči predsedničkih izbora, otkriveno je da su kamioni u vlasništvu siromašne opštine Lomas de Zamora dostavljali biračima frižidere, dušeke i drugo pokućstvo. Jedna žena se lično zahvalila peronističkom predsedniku lokalne skupštine što joj je poslao novi štednjak. U septembru je funkcioner jednog okruga uhvaćen sa 48 debitnih kartica koje je koristio za podizanje opštinskog novca. Policija sumnja da je novac bio namenjen kupovini glasova.
Zastrašivanje je takođe igralo ulogu, smatra Maru Dufard, novinarka i politička analitičarka iz Buenos Ajresa. Vlada je nametnula narativ o „svemu što će građani izgubiti“ ako na vlast dođe Bulrič kao zagovornica slobodnog tržišta, ili, još gore, radikalni libertarijanac poput Mileja. Dva dana pred izbore, autobuske i železničke stanice počele su da pokazuju putnicima koliko bi cene njihovih karata porasle ako bi se ukinule subvencije koje koštaju vladu oko 2% BDP-a godišnje. Jedna poruka na čitaču kartica kaže da će cene ostati 56 pezosa (0,16 dolara) pod Masom, ali da će porasti na 1.100 pezosa pod Milejem ili Bulrič. Budući da dve petine Argentinaca ne mogu da priušte minimalnu potrošačku korpu niti osnovne usluge poput prevoza, takve poruke su naišle na odličan prijem. Neke taktike su pak bile znatno grublje. Na dan izbora nisu bili vidljivi plakati Mileja i Bulrič u Hoze C. Pazu, siromašnom okrugu Buenos Ajresa kojim već dugo vladaju peronisti. Jedan meštanin tvrdi da su opozicioni aktivisti dobijali pretnje od lokalnih kriminalaca. Drugi kaže da mu je rečeno da će mu radnja biti zatvorena ako ne glasa kako treba, mada je odbio da kaže ko ga je pritiskao i za koga mu je rečeno da glasa. Čini se da je takva taktika doprinela ogromnoj mobilizaciji birača. Između predizbora i prvog kruga izbora, Masa je dobio 4,5 miliona novih glasova, dok je Milej izgubio oko 750.000.
Ipak, Milejev gubitak se ne može objasniti samo prelivanjem glasova u korist Mase. Njegova bizarna, često agresivna retorika i njegovi radikalni ekonomski i socijalni predlozi odvratili su mnoge glasače. U većinski katoličkoj zemlji on je papu, koji je Argentinac, nazvao „imbecilom“, „levičarskim ku*kinim sinom“ i „magarcem“, jer ga smatra levičarem. Iako 37% zaposlenih u Argentini radi u javnom sektoru, Milej je opisao državu kao „kriminalnu organizaciju“ i uporedio je sa pedofilom u vrtiću. On želi da smanji javnu potrošnju na 15% BDP-a (sa oko 40% danas), ukine većinu poreza i zameni pezos za dolar, što bi, kako kaže, „raznelo“ centralnu banku. Pored svojih ekonomskih reformi i slogana Živela sloboda, dođavola!, Milej predlaže da se olabave zakoni o posedovanju oružja, zabrani abortus i uspostavi legalno tržište ljudskih organa. Na dan izbora je Eduardo Bolsonaro, sin bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara, došao u Buenos Ajres da podrži Mileja.
Povezivanje Mileja sa čudnim socijalnim idejama i desničarskim demagozima bilo je previše za umerene glasače. „Veoma je agresivan i to me pomalo plaši,“ kaže Augusto, 36-godišnji stanovnik glavnog grada. Još važnije, dodaje Augusto, Milej „nema političku podršku za sprovođenje svojih ideja, bilo da su one dobre ili loše”. Milej je dominantna figura unutar svoje koalicije Napred Sloboda. Tokom protekle godine svi kandidati koje je podržao nisu uspeli da postanu guverneri nijedne od 23 argentinske provincije. Nakon jučerašnjih izbora, na kojima je od birača traženo i da izaberu novi parlament, analize pokazuju da će peronisti imati 108 mandata, a drugoplasirani Zajedno za promene 93 mesta. Milejeva koalicija će imati samo 37 mandata. U Senatu, gde je trećina od 72 mesta bila upražnjena, peronisti će imati 34 mesta, Zajedno za promene 24, a koalicija Havijera Mileja osam.
Uprkos iznenadnoj pobedi Mase u prvoj rundi, pobeda u drugom krugu nije zagarantovana, jer je nejasno kome će se prikloniti glasači g-đice Bulrič. Njena koalicija uključuje i tvrdolinijaše, koji su možda spremni da sarađuju sa Milejem, i socijaldemokrate koji bi možda radije bili ‘beli listići’. To što se udeo glasova za Mileja nije pomerio između predizbora i prvog kruga sugeriše da je političar dostigao plafon. Ali činjenica da su kandidati koji zagovaraju slobodno tržište dobili više od polovine svih glasova sugeriše da će peronizam možda morati da se rebrendira, ili da se suoči sa svojom dugo najavljivanom propašću.
(TheEconomist-ZTP, foto: Enrique García Medina/EFE)
