Stejt department je nedavno imenovao karijernog diplomatu Džefrija Feltmana za specijalnog izaslanika na Rogu Afrike. Imajući u vidu nestabilnost regiona, Feltmanovu misiju u Libanu i seriju Arapskih proleća nakon 2009., pitanje je da li je Vašington odlučio da potpali čitav region od Etiopije do Egipta, reprizirajući sirijski scenario, samo daleko opasnije. Pritom, nisu samo SAD aktivne u regionu.
Grupa afričkih zemalja, koju čine Etiopija, Eritreja, Džibuti i Somalija, izlaze na geostrateški važan Adenski zaliv i Crveno more, formirajući Rog Afrike. Politički i ekonomski posmatrano, region u širem smislu uključuje Sudan, Južni Sudan, Keniju i Ugandu. Osim što je ovde izvorište Nila, Rog Afrike je značajan i kao pomorska ruta preko Crvenog mora i Sueckog kanala do Mediterana. Nedavni incident sa masivnim teretnim brodom koji je danima blokirao kanal takođe ukazuje na značaj regiona.
Rog Afrike očigledno postaje meta nove serije prikrivenih i otvorenih destabilizacija. Sada kada su Demokrate ponovo preuzele kontrolu nad američkim predsedništvom, intervencije u regionu su visoki prioriteti Vašingtona. Imenovanje Folkera Pertesa za specijalnog predstavnika UN-a za Sudan i postavljanje Feltmana za specijalnog predstavnika SAD-a na Rogu Afrike nagoveštavaju šta se sprema. Feltman i Pertes su blisko sarađivali tokom Arapskog proleća na uništavanju Libana i destabilizaciji Bašara al-Asada u Siriji. Obojica su navodno bliski saradnici CIA-e.
Prihvatajući novu funkciju nakon privremene „penzije“, Feltman je rekao časopisu Foreign Policy da bi region mogao da se suoči sa ozbiljnom krizom. Naglasio je da „Etiopija ima 110 miliona stanovnika. Ako bi tenzije u Etiopiji buknule u širi građanski sukob koji prevazilazi Tigrej, Sirija će u poređenju sa tim izgledati kao dečija igra.“ „Kada je reč o prioritetima, nema sumnje da se mora obratiti pažnja na Tigrej,“ dodajući da su drugi prioriteti granični spor između Etiopije i Sudana i tenzije oko Velike etiopske renesansne brane.
Zapadne sile, uključujući Nacionalnu zadužbinu za demokratiju (NED) američke vlade, već nekoliko godina pripremaju predstojeću destabilizaciju. Ključni momenat bila je promena režima u Etiopiji 2018. godine. Vladajuća manjina iz oblasti Tigrej složila se nakon višemesečnih protesta da ustupi vlast široj koaliciji, uključujući i njihove ogorčene protivnike iz naroda Oromo. U aprilu 2018., pod jakim međunarodnim pritiskom, Narodnooslobodilački front Tigreja (TPLF), koji je vladao gvozdenom pesnicom od 2012., bio je primoran da odstupi i dogovori prelaznu koaliciju do sledećih izbora.
Ali stvari se ovde komplikuju. Jedan od prvih poteza premijera Abija Ahmeda, uz američko posredovanje, bilo je okončanje dvodecenijskog rata sa susednom Eritrejom. Eritreja je vodila 30-godišnji rat do 1991. za nezavisnost od Etiopije. Granični sporovi između oblasti Tigrej i Eritreje trajali su sve do Abijevog mirovnog sporazuma. Sada se tvrdi da je Abij imao potajni plan da napadne dobro naoružanu regionalnu vlast u Tigreju. I zaista, ubrzo se dogovorio sa eritrejskom vladom i pokrenuo brutalnu ofanzivu na snage Tigreja.
U avgustu 2020., kada je Abij prekršio prelazni sporazum, Tigrej je ignorisao odlaganje nacionalnih izbora i održao regionalne izbore, što je izazvalo oružani sukob sa etiopskom armijom. Tigrej je potom optužio Abija, inače dobitnika Nobelove nagrade za mir, da zavodi diktaturu naroda Oromo. Ova etnička grupa bila je glavna meta vladavine Tigreja pre nego što su odstupili sa vlasti 2018. godine. Prelazni sporazum je trebalo da donese nacionalno pomirenje uprkos nepravdama iz prošlosti.
Sporazum je Tigrejskoj regiji garantovao političku autonomiju i zaštitu od stranih (tj. Eritrejskih) snaga. Ali umesto da se pripremi za slobodne izbore i stvaranje istinski savezne države kako je dogovoreno, Abij je započeo „čišćenje i progon viđenijih članova TPLF-a, uključujući generale i biznismene. To je uverilo TPLF i pripadnike tigrejske elite da su vlast prepustili na osnovu lažnih obećanja,“ kaže Džavar Mohamed, ključni prgovarač i organizator etiopskih protesta iz 2016.
Dok je utvrđivao vlast, Abij je odbio da pregovara o jednom od najvažnijih problema Afrike, izgradnji velike Etiopske renesansne brane (GERD); kada bude završena, brana ima potencijal ne samo da proizvodi električnu energiju za Etiopiju, već i da preseče vitalne vodotokove Nila prema Sudanu i Egiptu. GERD je simbol Abijevih napora da uspostavi nacionalno jedinstvo oko svoje vlasti.
Izgradnja brane je započeta 2011., po ceni od 4,9 milijardi dolara. Brana se nalazi na oko 30 kilometara od granice sa Sudanom. Abijev režim je odbacio sve dosadašnje pokušaje pregovora sa Egiptom i Sudanom. Za oko 100 miliona Egipćana vode Nila su „jedini izvor egzistencije“. Više od 90 odsto vode Egipat dobija iz Plavog Nila. Egipat je zatražio intervenciju UN-a, što je etiopski premijer glatko odbio. Abij je naložio punjenje brane, što će potrajati 5-7 godina, bez konsultacija sa Egiptom ili Sudanom. Stoga su obe zemlje zapretile vojnom silom.
Usred postojećih sporova, Bajdenova administracija je poslala specijalnog izaslanika Džefrija Feltmana da se pozabavi Rogom Afrike. Feltman ima mutnu, čak i mračnu istoriju. Prema francuskom analitičaru Tjeriju Mejsanu, koji je živeo u Damasku, Feltman je kao američki ambasador u Libanu 2005. organizovao atentat na bivšeg premijera Rafika Haririja. Potom je doveo komisiju UN-a koja je ustvrdila da je Asad umešan u zločin, a u sklopu američkog plana da odvoji Liban od sirijske zaštite. Feltman je zatim organizovao „obojenu revoluciju”, sa zahtevom da vojne i bezbednosne snage Sirije napuste Liban.
Radeći sa tadašnjim šefom nemačke analitičke grupe SWP, Folkerom Pertesom, Feltman je pogurao Arapsko proleće od Kaira do Tripolija. Nakon 2011., njihov plan je uključivao svrgavanje Asada i razaranje Sirije uz pomoć Erdogana, Saudijske Arabije i Katara. Cilj im je bio da dovedu Muslimansko bratstvo na vlast širom Bliskog istoka. Feltman je tada bio pomoćnik državnog sekretara Hilari Klinton za bliskoistočne poslove. Feltman i Pertes su nastavili da podstiču promene lokalnih režima pod pokroviteljstvom UN-a i nakon juna 2012., kada je Feltman imenovan za zamenika Generalnog sekretara za politička pitanja, ostavši na toj funkciji do aprila 2018.
Da bi upotpunio stari tim za promenu režima, Bajden je imenovao Breta MekGurka za šefa Saveta za nacionalnu bezbednost za Bliski istok i severnu Afriku. Kada je Feltman organizovao Arapsko proleće i uništavanje Sirije, MekGurk je bio zamenik pomoćnika državnog sekretara za Irak i Iran od 2014. do 2016. MekGurk je 2004. savetovao ambasadora Džona Negropontea i generala Dejvida Petreusa u organizaciji sunitsko-šiitskog građanskog rata u Iraku, koji je kasnije doveo do stvaranja ISIS-a.
Prisustvo Feltmanovog tima na Rogu Afrike je loš nagoveštaj za trajni mir i stabilnost u regionu. Ostaje da se vidi kako će Kina reagovati na ove poteze SAD-a. Kina je zemlja sa najvećim ulaganjima ne samo u Etiopiju, već i u Eritreju, Sudan i Egipat. Praktično sva pomorska trgovina između Kine i Evrope prolazi pored Roga Afrike, duž Crvenog mora, sve do egipatskog Sueckog kanala.
Kina je odobrila kredit od preko milijardu dolara za izgradnju električne mreže od brane GERD do gradova u Etiopiji. Peking je bio najveći strani investitor tokom vladavine tigrejskog TPLF-a, sa oko 14 milijardi dolara uloženih u različite projekte. Od potpisivanja mirovnog sporazuma, Kina je kupila eritrejske rudnike zlata, bakra i cinka. Peking bio prisutan u Eritreji tokom godina rata sa Etiopijom, ulažući u modernizaciju luke Masava. U Sudanu su kineske naftne kompanije aktivne više od dve decenije.
Nakon što se Egipat formalno pridružio projektu Pojas i put, Kinezi su uložili 20 milijardi dolara u region Sueckog kanala, uključujući lučke terminale, železnicu, telekomunikacije i termoelektrane. Povrh svega, kineska mornarica od 2017. upravlja prvom kineskom vojnom bazom u inostranstvu, smeštenom u Kamp Lemonijeu u Džibutiju, neposredno uz bazu američke mornarice. Sve ovo stvara vrlo zapaljiv geopolitički koktel, a Vašington je odlučio da u koktel-bar pošalje osvedočene piromane poput Feltmana.
(NewEasternOutlook-ZTP, foto: AFP)
