Procena: Ekstremne vremenske prilike su učestalije zbog klimatske krize

UN je izračunao da su ekstremni vremenski uslovi uzrokovali 15.000 smrtnih slučajeva i ekonomske gubitke od 170 milijardi dolara tokom 2020. godine. Oluje, poplave i suše mogu biti katastrofalne za ljude i životnu sredinu, ali da li je broj ovakvih događaja u porastu? Pitali smo četvoro klimatskih stručnjaka da li su ekstremni vremenski događaji sve češći u svetu, i evo šta smo saznali.

Ekstremno vreme označava događaje koji su neobični za određeno mesto i godišnje doba, poput snežne oluje na Havajima. Takođe može označavati vreme koje snažno utiče na svakodnevni život, kao što čine jake oluje i suše. Mećave, poplave, suše, uragani, tornada i toplotni talasi su ekstremni vremenski događaji. Da bismo razumeli da li se svojstva takvih događaja menjaju, stručnjaci kažu da moramo razmotriti njihove tipove.

Dr Gert Jan van Oldenborg, klimatolog sa Kraljevskog holandskog meteorološkog instituta, kaže: „Neki tipovi vremenskih događaja postaju sve ekstremniji, poput vrućina ili jakih padavina. Drugi postaju manje ekstremni, poput hladnih talasa. Mnogi su negde između: u nekim oblastima suša postaje ekstremnija, u drugima blaža“. Dr Majkl Vener, klimatolog iz američke Nacionalne laboratorije Lorens Berkli, primećuje: „Određeni tipovi ekstremnog vremena već su postali opasniji zbog klimatskih promena koje je izazvao čovek. Očekuje se da će drugi tipovi ekstremnog vremena postajati sve gori kako se klima zagreva.“

Tipovi ekstremnog vremena koji dokazano postaju sve oštriji uključuju vrućine, suše i ekstremne padavine, dok snežne oluje i mećave postaju jače i ređe. Kod drugih tipova ekstremnog vremena, poput uragana, dokazi su precizniji. Naučnici očekuju intenzivnije, veće i dugotrajnije oluje, ali će njihova učestalost opadati. Veći uragani verovatno će proizvesti mnogo više padavina.

Dr Vener kaže da su „uragani i tropski cikloni opsežno proučavani i da je utvrđeno da donose veće količine padavina zbog ljudskog mešanja u klimatski sistem. Iako je porast uraganskih padavina odavno utvrđen, takođe se očekuje veća brzina vetra kod snažnih uragana. Međutim, neke oblike ekstremnog vremena je toliko teško izmeriti da nije moguće definitivno reći da li postaju sve opasniji ili ne.

„O lokalnim olujama poput tornada nemamo dovoljno podataka, tako da zvanično otkrivanje i opisivanje još uvek nisu izvršeni,“ objašnjava dr Vener. Profesor Kevin Trenbert, vodeći naučnik za atmosferu, ističe važnu razliku po ovom pitanju: „Ključna stvar ovde je da takvi događaji nisu učestaliji, već da donose ekstremnije temperature i vodene cikluse. “ Kao što je dr Vener istakao, dokazano je da su ekstremni vremenski događaji u porastu i da će se taj trend nastaviti zbog klimatskih promena.

Dr Volter Robinson, klimatolog sa Državnog univerziteta Severne Karoline u SAD-u, kaže: „Kako se klima zagreva, nije iznenađujuće što vidimo sve više ekstremnih vrućina“. Dr Robinson nastavlja: „Budući da ekstremna toplota povećava isparavanje, zemljište i vegetacija se brže isušuju kada je vruće. Stoga su toplotni talasi jasno povezani sa sušama.“

Zanimljivo je da toplija klima može uzrokovati ekstremne padavine, kao i sušu. Dr Volter dodaje da „kako se temperature povećavaju, raste količina vodene pare u vazduhu. Imamo otprilike 7 odsto povećanja vodene pare za svaki Celzijusov stepen porasta temperature. Budući da se atmosferska vodena para u oblacima pretvara u kišu, očekujemo da će najjače kiše postati još jače. Postoje jasni eksperimentalni dokazi da se to dešava.“

Uticaj povišene temperature na stvaranje oblaka takođe uslovljava ekstremne oluje. Dr Volter kaže: „Kada se vodena para kondenzuje u oblacima, ona oslobađa toplotu. Ova ‘latentna’ toplota je pogonsko gorivo za razne vrste oluja, pre svega za tropske ciklone (uragane) i obične ili jake oluje sa grmljavinom. Stoga je verovatno da neke oluje postaju snažnije kako se klima zagreva; na primer, izgleda da snaga najjačih tropskih ciklona raste“.

Ekstremni vremenski uslovi poput vrućina, suša i ekstremnih kiša postaju sve češći kao posledice klimatskih promena. S druge strane, snežne oluje postaju sve ređe. Uragani će verovatno postati jači i dugotrajniji, ali zapravo ređi, mada dokazi to još uvek ne potvrđuju.

(ScienceAlert-ZTP, foto: Joe Raedle/Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.