Naučnici su razvili „vakcinalni flaster” sa mikroiglicama koje obećavaju mnogo jači imunološki odgovor od tradicionalnih injekcija, i sve to bez potencijalnog bola i anksioznosti povezanih sa iglama. Iako se flasteri sa mikroiglicama razvijaju godinama, pokazalo se da ih je teško uspešno proizvesti u velikom obimu. Štaviše, prilagođavanje istog flastera za različite vrste vakcina može biti popriličan izazov.
Najnovije istraživanje prevazilazi te probleme pomoću napredne tehnike 3D štampanja koja se naziva kontinualna proizvodnja tečnog interfejsa (CLIP); koristeći ultraljubičasto svetlo i posebnu smolu, flasteri su ujednačene veličine, oblika i razmaka igala, bez obzira na proizvedenu količinu. „Naš pristup nam omogućava direktno 3D štampanje mikroiglica, što nam daje širok manevarski prostor za izradu mikroiglica sa optimalnim odnosom cene i kvaliteta,“ kaže mikrobiolog Šaomin Tjan sa Univerziteta Severne Karoline.
Lakoća i brzina sa kojom se flasteri mogu razvijati preporučuju ih za mnogo širu upotrebu, kažu istraživači. Osim što se potpunosti izbegavaju standardne igle, prednost ovih flastera je u tome što se mogu samostalno primenjivati; nema potrebe da zakazujete termin kod lekara ili medicinske sestre da biste dobili injekciju. To je zato što kratke iglice prodiru samo ispod površinskog sloja kože, a ne do kraja (potkožno) poput tradicionalnih cepiva. Lekovite supstance se zatim direktno isporučuju blizu imunoloških ćelija kože, što poboljšava efikasnost vakcina. Uz bolji sistem isporuke, moguće je postepeno smanjivati doze.
U laboratorijskim testovima na miševima, istraživači su otkrili da je njihov flaster generisao 50 puta veći T-ćelijski i antigenski odgovor od tradicionalne potkožne injekcije. „Koristeći komponente vakcine, pokazali smo da je dejstvo mikroiglica rezultiralo većim zadržavanjem lekova u koži, te snažnijim humoralnim i ćelijskim odgovorima u poređenju sa tradicionalnim putevima vakcinacije,“ objasnili su istraživači u svom radu. Naučnici kažu da se njihov izum može prilagoditi lečenju gripa, ospica, hepatitisa, pa čak i kovida-19. Nema potrebe za posebnim uslovima skladištenja ili transporta, što bi moglo da podstakne kampanju vakcinacije. Flasteri bi se čak mogli koristiti za davanje različitih lekova pomoću istog prilepka.
Iako flasteri tek treba da se testiraju na ljudima, njihove očigledne prednosti su u bržem i efikasnijem reagovanju na buduće epidemije i pandemije. Istraživači ne miruju, već gledaju kako da uključe RNK vakcine u postojeći model. „Nadamo se da ćemo razvojem ove tehnologije ubrzati globalnu primenu vakcina, u nižim dozama, bez bolova i anksioznosti,“ kaže hemijski inženjer Džozef DeSimon sa Univerziteta Stenford.
(ScienceAlert-ZTP, foto: UNC)
