Bregzit ili kovid-19: Šta je uzrok energetske krize u Britaniji?

Dugi redovi na benzinskim pumpama uznemirili su građane Britanije poslednjih dana. Čak dve trećine od 5.500 maloprodajnih objekata u ponedeljak je ostalo bez goriva. Ali problem nije u nestašici goriva, već u manjku radne snage. U poslednjih nekoliko meseci, manjak kvalifikovanih vozača kamiona poremetio je prehrambenu industriju i energetiku, ugrozivši poslovanje prodavnica, restorana, a sada i benzinskih pumpi. Da li je uzrok aktuelne krize kovid-19 ili Bregzit?

I jedno i drugo. Iako je manjak kamiondžija pogodio i druge evropske zemlje, Britanija je imala posebne poteškoće. Većina kritičara, posebno iz Evrope, direktno označava Bregzit kao glavnog krivca. Poreske izmene i pooštreni zakoni o imigraciji otežali su državljanima Evropske unije ulazak i izalazak iz Britanije radi posla. Mnogi strani radnici, ne samo kamiondžije, sada traže druga, manje zahtevna odredišta.

Pandemija kovida-19 nije nimalo pomogla. Ograničena putovanja i karantinske mere naterali su mnoge strane radnike u prevremenu penziju ili u potragu za boljim radnim uslovima. S obzirom da većina odlazi u svoje matične zemlje, najveći broj njih neće se vraćati u Britaniju. Karantin je takođe uticao na auto škole, zbog čega je bilo manje vozačkih ispita za autoprevoznike; naime, prošle godine je bilo 25.000 polaznika manje nego prethodne godine.

Prošle nedelje, British Petroleum je najavio privremeno zatvaranje nekolicine svojih benzinskih pumpi zbog problema sa isporukom bezolovnog i dizel goriva. Iako je tek par drugih naftnih kompanija imalo sličnih problema, upozorenje je izazvalo paničnu kupovinu, što je dodatno pojačalo nestašice goriva na pumpama. „Već neko vreme fali vozača, i to nije ništa novo. Ali čim ljudi čuju reč ‘nestašica’, odmah reaguju,“ izjavio je ministar saobraćaja Grant Šaps. BP, Shell i drugi veliki dobavljači izdali su zajedničko saopštenje u ponedeljak, tvrdeći da goriva ima dovoljno i da će potražnja, i panična kupovina, pasti u narednim danima.

Aktuelna kriza, pak, uzima svoj politički danak, naročito nakon poskupljenja energenata i kolapsa malih snabdevača električnom energijom. Većina Britanaca je kritična prema potezima vlade, pri čemu je prednost premijera Džonsona nad njegovim rivalom iz Laburističke partije isparila usled straha od „zime nezadovoljstva“ u stilu 1970-ih. U nastojanju da ublaži krizu, Džonson je ponudio privremene vize stranim prevoznicima, što je izazvalo oštru reakciju tvrdokornih Bregzitaša koji su prezirali slobodno kretanje ljudi unutar EU. Privremeni vizni režim nije oduševio ni mnoge evropske prevoznike koji su izvukli deblji kraj nakon Bregzita, i koji bi ponovo mogli da ostanu na cedilu čim kriza prođe.

Vlada je 25. septembra najavila niz mera za smirivanje situacije, uključujući olakšavanje propisa o konkurenciji kako bi energetske kompanije mogle da prikupe informacije i pokušaju da otklone nestašice; takođe su najavljeni novi programi obuke i podsticanja aktivnih vozača da se vrate za volan. Ali još uvek ima manje kamiondžija nego što je potrebno za isporuku vitalnih roba, uključujući hranu i gorivo. Džonson je navodno razmišljao o angažovanju vojske radi prevoza cisterni i punjenja benzinskih pumpi; reč je o Operaciji Escalin, tj. zvaničnom protokolu Ministarstva odbrane koji se aktivira u slučaju krize snabdevanja.

Međutim, drugi vladini zvaničnici su rekli da će se vojska angažovati samo na rešavanju zastoja u obuci vozača. U svakom slučaju, nestašica ukazuje na dublji problem, koji je u velikoj meri povezan sa načinom tretiranja vozača. Takođe ukazuje na jedan od najrizičnijih aspekata Bregzita; isključivanje evropske radne snage svakako nije recept za stabilnost, iako je bilo popularno kod pristalica napuštanja unije koji su Džonsona doveli na vlast.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: Dominic Lipinski/PA)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.