Morski lovac, blistavo sivi trimaran koji razvija brzinu od 27 čvorova, može da preplovi distancu od San Dijega do Tokija i natrag sa jednim rezervoarom dizela, i to potpuno sam. Brod se vodi kao „autonomno površinsko vozilo“, što je zvanični naziv pomorskog drona kojim upravlja američka mornarica.
Klima uređaj na brodu više služi računaru nego stvarnoj posadi, a dizajn se malo obazire na ljudsku udobnost. „Nalazim se na brodu koji liči na klingonsku letelicu“, primetio je američki zvaničnik prilikom posete plovilu 2016. Tokom septembra je Morski lovac bio u pratnji USS Russell-a, tradicionalnog razarača, vežbajući ljudsko-autonomne akcije. Vojni analitičari kažu da su takvi hibridni tandemi budućnost pomorskog ratovanja.
U izveštaju objavljenom prošlog meseca, Pentagon je priznao sumornu prekretnicu: kineska mornarica, izbacujući ratne brodove kao sa trake, postala je najveća na svetu. Amerika je taj primat držala od Drugog svetskog rata. Iako su američki brodovi teži od kineskih pandana, ukupna tonaža ratnih plovila Kine, porinutih između 2015. i 2019. godine, premašila je američku za skoro polovinu, procenjuje Tomas Šugart, bivši podmornnički oficir. Šugart primećuje da je tako dramatična i brza pomorska izgradnja poslednji put viđena 1980-ih, kada je Ronald Regan planirao mornaricu od 600 brodova.
U govoru od 16. septembra, Mark Esper, američki sekretar odbrane, objasnio je kako namerava da reši problem. Polazna tačka je izgradnja više brodova, ali ne baš onoliko koliko je Regan želeo. Amerika sada ima 296. Esper je obećao da će proširiti flotu na više od 355 (brojka koju je odobrio Kongres i trenutno pet više od Kine). U izjavi o namerama stoji da je u aprilu mornarica odobrila ugovor od 795 miliona dolara za novu klasu fregate („To je poput jahte sa raketama“, kako je primetio Donald Tramp). Za kupovinu još devet plovila predviđen je budžet od ukupno 5,6 milijardi dolara, što je prvi veliki program brodogradnje za više od decenije.
Ali nije sve u veličini flote. Iako nam treba više brodova, kaže Esper, oni bi morali biti manji i okretniji. Flota bi morala da bude „razuđenija“, drugim rečima, sposobna da napada sa više položaja i da se raširi kako bi preživela brojne kineske rakete. I sama konstrukcija brodova bi se morala promeniti. U prošlosti je američka brodogradnja pravila samo klasične ratne brodove, predviđene za posadu. Esperov cilj uključuje i bespilotna plovila poput Morskog lovca.
Brodovi bez mornara imaju prednost jer su manji (teže uočljivi na radaru) i jeftiniji za izgradnju i upravljanje. U vojnom rečniku oni su „potrošni”, što znači da bi u ratu mogli biti potopljeni u velikom broju bez ljudskih žrtava. U novom budžetskom zahtevu upućenom Kongresu, američka mornarica tražila je oko 580 miliona dolara za razvoj nekoliko vrsta bespilotnih brodova.
Esper je rekao da će bespilotni brodovi „obavljati razne borbene funkcije“, uz snabdevanje drugih brodova i postavljanje mina, ali i „ispaljivanje municije“. Ovo je krajnje sporno. Naoružani bespilotni brod mora biti ili daljinski navođen, samim osetljiv na hakovanje komunikacija, ili „ovlašćen” da samostalno donosi odluke o životu i smrti.
Postoje sumnje u realističnost ovakvog plana. Mark Montgomeri, penzionisani kontraadmiral, ističe da će pored svih priča o autonomnom naoružanju sledeća generacija borbenih aviona F/a-kk sigurno imati pilota. To će dizajn učiniti kabastijim i skratiti domet/nosivost. Trenutno je manje od 2% mornaričkih letelica automatizovano.
Drugi problem je novac. U pripremljenoj izjavi, Esper je rekao da će budžet za brodogradnju morati da poraste sa 11% na 13%, što su „iste razmere planirane tokom Reaganove ere“. Možda su u nastupu fiskalne ozbiljnosti te brojke izbačene iz završnog govora jer, prema Pentagonu, odluka još nije doneta. Upravljanje predviđenom mornaricom od 355 brodova koštalo bi desetine milijardi dolara godišnje.
Kongres nerado daje nova sredstva sve dok mornarica ne dokaže korisnost bespilotnih plovila. Novi planovi zahtevali bi zakidanje drugih delova mornaričkog budžeta, i to u vreme kada je opremanje brodova posadom već dovoljno teško. „Ako ova administracija preživi“, tvitnuo je pomorski stručnjak Brajan MekGrat, „neće biti novca za upravljanje ovom zamišljenom flotom.“
(TheEconomist-ZTP, foto: Reuters)
