Ustavni sud: BND ne sme da špijunura izvan Nemačke

Nemački Ustavni sud presudio je da nadziranje internet komunikacija stranih državljana u inostranstvu od strane obaveštajne agencije BND delimično krši ustav

Nemačka vlada mora da donese novi zakon kojim će se regulisati njene tajne službe, nakon što je najviši sud u zemlji presudio da nadzor telekomunikacija stranih državljana krši garantovane slobode štampe i privatnost komunikacija.

U presudi je rečeno da su i strani državljani zaštićeni ustavnim pravima Nemačke, kao i da trenutnom zakonu nedostaje posebna zaštita za rad advokata i novinara. Odluka se odnosi na prikupljanje i obradu podataka, kao i na prenos tih podataka drugim obaveštajnim agencijama.

Nekoliko stranih novinara, nemački novinarski sindikati i nevladina organizacija Reporteri bez granica, zahtevali su preispitivanje poslednjih izmena zakona o BND-u, sa ciljem da se tačno utvrdi šta nemačka obaveštajna služba može, a šta ne može da radi.

Između ostalih, inicijativu je pokrenula i azerbejdžanska novinarka Kadija Ismailova, ranije nagrađivana za rad na otkrivanju korupcije i organizovanog kriminala u sopstvenoj zemlji. Za nju je odluka suda od vitalnog značaja, s obzirom da je BND imala moć da obaveštajne podatke prosleđuje nedemokratskim saveznicima Nemačke.

„Mnogo sam propatila u Azerbejdžanu zbog neograničene moći vlade i njihove zloupotrebe antiterorističkih zakona, što im je takođe omogućilo da se mešaju u moju privatnost i razotkriju moj intimni život“, navela je u pisanoj izjavi. „Drago mi je što demokratska kontrola i dalje funkcioniše Nemačkoj i što je moguće povući zakone koji ugrožavaju zviždače i novinare.“

„Nemački Ustavni sud je još jednom podvukao važnost slobode štampe“, kaže u izjavi Kristijan Mir, direktor Reportera bez granica u Nemačkoj. „Zadovoljni smo što je sud zaustavio širenje nadzornih aktivnosti BND-a u inostranstvu.“

„Tajna služba koja želi da zaštiti demokratiju ne sme gaziti važne demokratske slobode“, rekao je Frank Uberal, predstavnik nemačkog sindikata novinara DJV.

Amandmanom iz 2017. praktično je legalizovano ono što je BND ionako radio: praćenje telekomunikacija bilo gde u svetu, bez obzira na osnovane sumnje. Izmena zakona je usledila nakon otkrića Edvarda Snoudena o obimu i moći američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA).

Odrešene ruke izvan Nemačke?

Međutim, prema poverljivom dokumentu koji je stigao do Špigla i bavarske mreže BR, BND je na osnovu novog zakona svojevoljno odlučivao kakvu komunikaciju među nemačkim građanima može da prisluškuje.

Sve do sada, kako izveštava Špigl, BND je smatrala da su strani državljani koji žive izvan Nemačke opravdana meta, pretpostavljajući da ih nemački ustav ne štiti.

Tokom saslušanja u januaru, Helge Braun, šef kancelarije Angele Merkel, tvrdio je da je nadzor komunikacija presudan za sprečavanje napada na nemačku vojsku u inostranstvu. Dodao je da zakon o BND-u uključuje „sveobuhvatne mere zaštite i kontrole“.

Ključno pravno pitanje bilo je da li su strani državljani u drugim zemljama obuhvaćeni nemačkim ustavom, uključujući član 10, koji pokriva privatnost prepiske i komunikacija.

Paulina Starski, stručnjak za ustavno pravo i viši naučni saradnik Instituta Maks Plank u Hajdelbergu, pozdravila je presudu rekavši da je to prvi put da nemački Ustavni sud donosi tako jasnu odluku o aktivnosti tajne službe.

„Snažno podržavam ovakvo tumačenje Osnovnog zakona. Ranije je bilo sporno gde se tačno primenjuje obaveza o zaštiti osnovnih prava“, izjavila je za DV. „Da li je to samo u Nemačkoj ili obuhvata i aktivnosti nemačkih državnih organa u inostranstvu? Ovo će imati ozbiljne posledice, ne samo za aktivnosti tajnih službi, već i za vojne misije u inostranstvu.“

AFP/Getty

Jedna od ključnih infrastrukturnih tačaka interneta (DE-CIX) nalazi se u Frankfurtu i omogućava internet saobraćaj između Bliskog istoka, Francuske, Rusije i drugih zemalja. Kako Špigl izveštava, BND je po nahođenju mogao da nadzire oko 1.2 triliona komunikacija dnevno. Postoji još nekoliko DE-CIX tačaka u Nemačkoj, uključujući Hamburg and Minhen.

Prema odluci Ustavnog suda, vlada je obavezna da izmeni zakon o BND-u do kraja 2021. godine.

(DW-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.