Uspon covid diktatura: Pandemija kao izgovor za represiju

Kako je broj žrtava pandemije rastao tokom proleća, mnoge zemlje preduzele su opsežne mere protiv širenja covida-19. Vlade su uvele vanredne situacije, obustavile putovanja i zabranile velika okupljanja.

Takve odluke, koliko god bile neophodne iz zdravstvene perspektive, omogućile su političarima da ugroze demokratiju i ljudska prava. Pandemija je iskorišćena za opravdavanje mera nadzora i zaobilaženje procedura, što su delovi javnosti odobravali. Ipak, koncentracija moći takođe je izazvala građanski otpor u SAD-u, Izraelu, Poljskoj, Mađarskoj i Kini.

U Sjedinjenim Državama, predsednik Tramp je označio pandemiju kao razlog za pojačanu kontrolu granica i odbijanje zahteva za azil. SAD su obustavile primanje izbeglica od marta do jula, pri čemu je program nastavljen u smanjenom obimu. Do sredine septembra, samo je 10.192 izbeglica smešteno, u poređenju sa 22.500 tokom 2018-te. Povrh toga, Tramp je u julu predložio zamrzavanje zahteva za azil u interesu javnog zdravlja. U oktobru je samo 40 odsto Amerikanaca odobravalo Trampovo hendlovanje pandemije, ali je većina republikanaca (81%), više od polovine demokrata i većina nezavisnih (62%) podržala trenutna ograničenja imigracije radi usporavanja pandemije.

Naravno, američka javnost se nije priklonila svim Trampovim potezima koji su pravdani pandemijom. Tokom leta, predsednik je pokušao da diskredituje i odvrati demonstrante organizacije Black Lives Matter zbog rizika od širenja covida-19. To nije sprečilo učesnike protesta da podignu svest o policijskoj brutalnosti i socijalnoj nejednakosti. Nakon toga, Tramp demonstrante nazvao teroristima i osudio potez grada Njujorka da Petu aveniju oslika natpisom „Black Lives Matter”, nazivajući ga „simbolom mržnje“. Reagujući na nemire, poslao je savezne agente u Portland u Oregonu, i sličnim merama zapretio drugim gradovima. Ipak, protesti BLM-a su imali snažan efekat, i sada čak 45% republikanaca priznaje da su amerčki crnci nepravedno tretirani.

U Izraelu, građani su podržali mere premijera Netanjahua, poput prikupljanja obaveštajnih podataka radi praćenja kretanje stanovništva. Pre pandemije, Netanjahuov silazak sa vlasti bio je izvestan. Ali lider je iskoristio krizu da preuzme vanredna ovlašćenja, a zatim insistirao na novom zakonu o proširenju kriznih mera. Knesset (parlament) je suspendovan kako bi se sprečio sastanak opozicije.

Od tada su dve nevladine organizacije podnele peticiju Visokom sudu protiv praćenja mobilnih telefona covid pacijenata, tvrdeći da se time krše građanska prava. Demonstranti su organizovali protestne kolone zbog blokade Knesseta. Hiljade građana su Ministarstvu pravde poslale pritužbe na ono što su smatrali ugrožavanjem privatnosti. U julu su demonstranti izašli na ulice zahtevajući Netanjahuovu ostavku. Protesti (koji traju od jula) okupljaju desetine hiljada građana svakog vikenda. Reagujući na kontinuirane proteste, vlada je usvojila zakon kojim se zabranjuju masovna okupljanja dok traju mere zatvaranja. Netanjahu je na vlasti od 2009-te, ali njegovi potezi tokom pandemijske krize možda su kap koja je prelila čašu.

U Mađarskoj i Poljskoj, predsednici Viktor Orban i Andžej Duda iskoristili su vanredne zakone za konsolidaciju vlasti. Orban je ozvaničio „vladanje dekretom“, što mu omogućava da donosi zakone bez kontrole. Štampa je dodatno spregnuta i protesti zabranjeni, pod izgovorom kontrole pandemije. Duda je iskoristio situaciju da spreči političku opoziciju u sprovođenju kampanje uoči predsedničkih izbora u junu i julu. Ipak, Orban je u aprilu imao 74 odsto javne podrške, a ta cifra je ostala visoka (62%) čak i nakon ozbiljne represije nad štampom i civilnim društvom. Duda je pobedio na reizboru.

Jako civilno društvo usporilo je dalju koncentraciju moći u Mađarskoj i Poljskoj. Nakon što je vladavina dekretom okončana u junu, Mađari su izašli na ulice. Kada je vlada najurila glavnog urednika Indeksa, poslednjeg velikog nezavisnog medija u Mađarskoj, izbili su novi protesti. Nedavna odluka Evropskog suda pravde ponovo je osnažila civilno društvo ukidanjem spoljnih ograničenja za finansiranje, stvarajući time prostor za dalji napredak građanskih organizacija. U Poljskoj, nakon što je Duda tokom kampanje demonizovao LGBTQ osobe, aktivisti su varšavske spomenike oslikali dugama. Hiljade su protestovale zbog hapšenja aktivista. Uprkos zabranama javnih okupljanja, feministkinje su protestovale zbog donošenja zakona koji uskraćuje pristup abortusu.

Protesti u Hong Kongu, oktobar 2020. (foto: AFP)

Kina, iako autoritarna, takođe ima redovne proteste protiv vlade, mada se kolektivni aktivizam obično brzo suzbije. Početkom 2020-te, lekari, građanski novinari i aktivisti, ućutkani su zbog skretanja pažnje na početnu nesposobnost vlasti predsednika Si Đinpinga u rešavanju krize.

Sada, kada se život u Kini gotovo vratio u normalu, građani pokazuju više lojalnosti vladi. Ankete u kontinentalnoj Kini ukazuju na veliko poverenje u režim. Naravno, opozicioni pokret je najjači u Hong Kongu. Protesti su zabranjeni zbog zaštite javnog zdravlja, ali su ponovo zaživeli u maju kada su promene u hongkonškom zakonodavstvu narušile samoupravu. Novi zakoni o „nacionalnoj bezbednosti“ ciljali su prodemokratske demonstrante i kandidature političara na zakazanim septembarskim izborima. Zbog pandemije, izbori su odloženi za čitavu godinu. Građani Hongkonga nastavljaju proteste protiv vlade uprkos rizicima, koji sada uključuju i tajna suđenja u kontinentalnoj Kini.

Pandemija je omogućila političkim liderima da svoju vlast ojačaju kriznim merama namenjenim suzbijanju virusa. Ova ovlašćenja su pribavljena uz manje kontrole nego obično i mogla bi ostati na snazi i nakon izlaska iz krize.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: CNN)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.