Budućnost državne uprave: Estonija je digitalna republika

Svetska javnost sa nevericom posmatra američku predizbornu kampanju. Mnoge je posebno zbunilo slanje glasačkih listića poštom, za koje predsednik Donald Tramp tvrdi da će dovesti do prevare birača, uprkos potpunom nedostatku dokaza za tako nešto. Pa ipak, ovo pitanje je postalo centralno obeležje kampanje.

Građani Estonije, male nacije u baltičkom regionu, možda će biti dodatno zbunjeni: od 2005. godine Estonci mogu da glasaju putem interneta, sa bilo kog mesta na svetu. Estonci se loguju na sistem pomoću svoje digitalne lične karte i u predizbornom periodu glasaju koliko god puta žele, pri čemu svaki sledeći glas poništava prethodni. Ovo jedinstveno tehnološko rešenje štiti estonske birače od prevare, upotrebe sile i drugih manipulacija daljinskim glasanjem.

Glasanje putem interneta je samo početak. Estonija nudi najopsežnije administrativne onlajn usluge na svetu. U Americi je prosečnom poreskom obvezniku, koji nema poslovne prihode, potrebno osam sati da podnese poresku prijavu. U Estoniji je potrebno samo pet minuta. U Velikoj Britaniji su milijarde funti utrošene na informacione sisteme, ali služba zdravstvenog osiguranja se još uvek muči da podatke o pacijentima učini dostupnijim. U Estoniji, uprkos tome što imaju više privatnih zdravstvenih servisa, lekari mogu da pristupe zdravstvenim kartonima kad god i gde god je to potrebno, uz pristanak pacijenata, što je velika prednost u borbi protiv koronavirusa.

Reklamirjaući se kao prva „digitalna republika“ na svetu, Estonija je digitalizovala 99% svojih javnih usluga. U vreme kada pada poverenje u javne usluge širom sveta, Estonija ima izuzetno visok koeficijent poverenja u vlast, mereno unutar EU. Estonska vlada tvrdi da digitalizacija javnih usluga štedi više od 1.400 godina radnog vremena i 2% BDP-a godišnje.

Tigrov skok

Izgradnja digitalne republike datira iz 1997. godine, kada je samo 1,7% svetske populacije imalo pristup internetu, Google tek registrovao naziv svog domena, a britanski premijer Džon Mejdžor slavio pokretanje vladinog zvaničnog sajta.

Za to vreme, vlada novoformirane države Estonije planirala je stvaranje digitalnog društva, gde bi svi građani bili tehnološki pismeni, a birokratija bez papira, decentralizovana, transparentna, efikasna i pravična. Mlada postsovjetska vlada odlučila je da se odrekne tehnologija nasleđenih iz komunizma, kao i neefikasne strukture javnih usluga.

Takođe, članovi tadašnje vlade, prosečne starosti 35 godina, odlučili su da ne private ni zapadne tehnologije. Susedna Finska ponudila je analognu telefonsku centralu na poklon, ali estonska vlada je to odbila, planirajući komunikaciju putem interneta, a ne analogne telefonije.

Vlada je pokrenula projekat pod nazivom Tiigrihüpe (Tigrov skok) 1997. godine, ulažući velika sredstva u razvoj i širenje internet mreža i računarske pismenosti. Godinu dana od pokretanja, gotovo sve (97%) estonske škole imale su pristup internetu, a do 2000-te Estonija je postala prva zemlja koja je pristup internetu ozakonila kao osnovno ljudsko pravo. Besplatne wi-fi pristupne platforme postavljene su 2001. godine i sada pokrivaju gotovo sva naseljena područja zemlje.

Vlada je shvatila da društvo zasnovano na znanju zahteva efikasan protok informacija uz zaštitu privatnosti. To je bilo prilično progresivno čak i za današnje uslove, kada je razmena podataka za mnoge zemlje još uvek ograničena. Predviđa se da će do 2022. godine 93% ukupnih svetskih podataka biti u kategoriji „tamnih“ ili izolovanih skladišta.

Tokom 2001. godine, Estonija je postavila anti-izolacijski informacioni sistem nazvan X-Road, preko kojeg javne i privatne organizacije mogu bezbedno da razmenjuju podatke, čuvajući privatnost kriptografijom. Prvobitno razvijen u Estoniji, projekat je sada zajednička platforma Estonije i Finske.

Estonska vlada i mnoge finansijske institucije koje koriste X-Road, našle su se 2007. godine na meti hakerskog napada sa ruskih IP adresa. Ovaj napad je jasno pokazao koliko su centralizovani informacioni sistemi ranjivi, pa je Estonija potraživala drugačiju tehnologiju, otpornu na sajber napade. Rešavajući ovaj problem, Estonija je 2012-te postala prva zemlja na svetu sa blokčejn tehnologijom u državnoj upravi.

Blokčejn uprava

Tehnologija razdeljenog registra, poznata kao blokčejn, je operativna baza kriptovalute Bitcoin. Ova tehnologija je značajno napredovala od svojih početaka iz 2009-te, i danas ima razne primene, od lanaca snabdevanja do borbe za socijalnu pravdu.

Blokčejn je razdeljeni registar otvorenog pristupa, u kojem je ažurirana evidencija dostupna svim stranama u svakom trenutku. Zbog njegove raspodeljene prirode gotovo je nemoguće da jedna osoba ili kompanija hakuje zajednički registar, čime se sistem čuva od sajber napada.

Primena blokčejna ne samo da omogućava zaštitu od svakog potencijalnog napada, već donosi i mnoge druge koristi. Na primer, u većini zemalja građani moraju da popune mnogo različitih obrazaca sa istim ličnim podacima (ime, adresa) kada im treba pristup javnim službama. U Estoniji građani unose lične podatke samo jednom, a blokčejn sistem ih raspoređuje odgovarajućem servisu.

Mnogi se plaše ovakvog sistema zbog čuvanja privatnosti podataka. Ali građani, ne vlada, poseduju svoje lične podatke u Estoniji. Građani imaju digitalnu ličnu kartu i odobravaju koji deo njihovih podataka koja javna služba može da koristi. Estonci znaju da čak ni vladini službenici ne mogu da pristupe njihovim ličnim podacima dalje od onoga što je nužno za javne usluge. Svaki takav pokušaj smatra se krivičnim delom. Ovakav prenos vlasništva i kontrole podataka na građane omogućen je blokčejn tehnologijom.

Ovo bi trebalo da bude inspirativno za ostatak sveta. Tačno je da većina zemalja nema istorijske okolnosti slične postsovjetskoj Estoniji u vreme uvođenja Tigrovog skoka. Ali isti futuristički način razmišljanja potreban je da bismo odgovorili na izazove izgubljenog poverenja.

(TheConversation-ZTP, foto: e-estonia.com)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.