Nanokapsula koja isporučuje sekvencu za editovanje gena (CRISPR) u mozak, mogla bi da se koristi za lečenje jednog od najagresivnijih oblika kancera mozga, poznatog kao glioblastom. U testovima sprovedenim na miševima, ova metoda je zaustavila rast tumora i produžila životni vek jedinke. CRISPR je alat za dodavanje, uklanjanje ili promenu genetskog materijala unutar ćelija i ima veliki potencijal za lečenje određenih bolesti. Precizan je i jeftin u poređenju sa drugim metodama za editovanje gena, ali ga je trenutno teško primenjivati u mozgu.
Većina metoda za tretiranje moždanih oboljenja podrazumeva ili direktnu injekciju u moždano tkivo ili ubacivanje CRISPR-a u viruse koji se potom ubrizgavaju u krvotok. Ove metode imaju značajne nedostatke, uključujući potencijalnu povredu moždanog tkiva ili, u slučaju virusa, poteškoće u ciljanom prenosu, što znači povećan rizik od ozbiljnih neželjenih efekata kao što su nenamerne genetske mutacije.
Pakovanjem CRISPR-a u specijalno dizajnirane nanokapsule, tj. male netoksične polimerske mehuriće, istraživači su uspeli da reše ove probleme u drugim delovima tela, ali je bilo poteškoća pri korišćenju ove tehnike u mozgu. Glavni razlog je nemogućnost prelaženja krvno-moždane barijere; krvni sudovi mozga su manje porozni nego drugde u telu, što obično potpomaže zaštitu od štetnih uljeza. „Bolesti mozga, uključujući moždane tumore, posebno su izazovni za lečenje zbog krvno-moždane barijere,“ kaže neurohirurg Dimitris Plakantonakis sa Medicinskog fakulteta Grosman u Njujorku. Međutim, Jan Zu sa Univerziteta Henan-Mekveri u Kini uspeo je da dizajnira novu vrstu nanokapsule koja može da pređe ovu barijeru i isporuči CRISPR terapiju pokusnim miševima sa tumorima na mozgu.
Istraživači su koristili CRISPR da ciljaju gen PLK1, koji reguliše razvoj novih ćelija, a kod glioblastoma deluje hiperaktivno. Rast tumora je usporen kod miševa tretiranih injekcijom genetskog materijala, uz prosečno vreme preživljavanja od 68 dana, u poređenju sa 24 dana ili manje u kontrolnim grupama. Štaviše, nova metoda je izazvala zanemarljive (ispod 0,5 odsto) genetske mutacije u tkivu. Sa veličinom od samo 30 nanometara, nanokapsula je mnogo manja od sličnih kapsula koje se trenutno koriste, a obično su promera 100 do 500 nanometara. Takođe ima gotovo neutralno naelektrisanje. Pozitivno naelektrisane nanočestice su toksične za telo, pa se obično razlažu i uništavaju u krvotoku.
„Koliko nam je poznato, naše nanokapsule predstavljaju najbolju neinvazivnu i nevirusnu strategiju za bezbedno genetsko tretiranje glioblastoma,“ navode Zu i njegove kolege u radu objavljenom ove nedelje u časopisu Science Advances. „Ovo je zaista uzbudljivo,“ kaže Plakantonakis. „Potrebna su dodatna testiranja, ali učinili smo veoma ohrabrujući prvi korak.” Istraživači se nadaju da bi ova tehnika mogla da se koristi za lečenje drugih moždanih oboljenja pored glioblastoma.
(NewScientist-ZTP)
