Šta je zajedničko izvršnim direktorima kompanija Adobe, Alphabet, IBM, Match Group (Tinder), Microsoft, OnlyFans i Twitter? Svih sedam su indijskog porekla. To nije iznenađujuće s obzirom da masa talenatovanih Indijaca odlazi u zapadne kompanije; poslednjih godina, Indijcima je odobreno više od dve trećine američkih H-1B viza za visokokvalifikovane radnike.
Ali ovi šefovi dele još nešto – svi su hindusi iz najviše kaste. Četvorica su bramani. Reč je o kasti kojoj tradicionalno pripadaju sveštenici i učitelji, i koja u svojih 25.000 podgrupa okuplja svega 50 miliona od 1,4 milijarde stanovnika Indije. Ostala tri direktora dolaze iz kasti koje su povezane sa trgovinom i „knjiškim“ profesijama poput knjigovodstva. Ove grupe takođe čine tanak sloj na vrhu društvene piramide; 30% Hindusa vlada klasifikuje kao „napredne” kaste, za razliku od 70% koji spadaju u kategorije kao što su „nazadne” ili „planirane” kaste (Daliti, ranije ‘nedodirljivi’) i „planirana plemena“.
I to jeste neobično, jer u upravnim odborima indijskih kompanija ne preovlađuju bramani. Pripadnici bivše svešteničke kaste manje se ističu u biznisu nego u akademskim zvanjima, nauci i pravu. U poslednjih 15 godina, četvrtina sudija Vrhovnog suda bili su bramani, a tri od četiri Nobelove nagrade za nauku nisu osvojili samo bramani, već i manji podskup tamilskih bramana.
Indijski poslovni lideri, pak, uglavnom potiču iz tradicionalnih trgovačkih zajednica, odnosno Vaišja kasti. Pogledajte prvih 20 mesta na Forbsovoj listi najbogatijih Indijaca za 2021; dvanaest su Banjasi, što je vaišijska podkasta hinduističkih ili đainskih lihvara i trgovaca iz severozapadne Indije koja čini manje od 1% stanovništva. Petorica od ovih Banja milijardera takođe su Marvari – grupa tesno povezanih trgovačkih porodica, poreklom iz Radžastana, koja uključuje neke od prvih industrijalaca u Indiji.
Izuzev Banjasa, gotovo svi dolaze iz grupa sa sličnom trgovačkom tradicijom. Trojica od 20 najbogatijih su Parzi (Zoroastrijanci), manjinska grupa koja je dugo poznata po preduzetništvu. Među njima je Sajrus Punavala, čiji je Institut za serume najveći svetski proizvođač vakcina. Jedini musliman na listi (i najveći filantrop u Indiji), Azim Premdži, takođe dolazi iz grupe tradicionalnih trgovaca (Kojas), šiita poreklom iz Gudžarata. Samo Šiv Nadar, treći najbogatiji čovek Indije, potiče iz „nazadne“ klase, ali je njegova seoska južnoindijska kasta ostvarila znatnu vertikalnu pokretljivost, pošto je odavno napustila tradicionalnu delatnost točenja palminog vina.
Tradicionalne trgovačke grupe prisutnije su u strukturama indijskog biznisa mnogo više nego vrhovne kaste. Studija iz 2010, koja je obradila 1.000 najvećih kompanija u Indiji, pokazala je da je oko 93% članova upravnih odbora dolazilo iz „naprednih“ kasti. Oko 46% su bili Vaišje. Druga studija iz 2016, sa podacima iz 1.530 aktivnih kompanija, otkrila je da samo pet prezimena iz više kaste, uglavnom Vaišje, čini desetinu od 10.078 direktora kompanija. Nakon sužavanja pretrage, istraživači su utvrdili da su među 500 direktora dominirali Agravalsi ili Guptasi, dva najčešća prezimena kaste Banja.
Dakle, zašto indijski bramani bolje posluju u inostranstvu? Jedan od odgovora je da indijski biznis favorizuje kadrove sa nasleđenom mrežom kontakata, pa su talentovani bramani skloni da emigriraju. Učenjačka tradicija im je olakšala polaganje ispita i ulazak u zemlje sa najvećim mogućnostima. Domaća politika inkluzije takođe ih poterala u inostranstvo. Kada je majka Kamale Haris, potpredsednice Amerike, pokušavala da upiše fakultet, kvote za niže kaste su otežavale tamilskim bramanima da budu primljeni. Tako se prijavila za stipendiju u Americi, doktorirala i postala onkološki stručnjak.
Iako je Indija drugim zemljama dala ogroman broj talenata, sa njima je izvezla i neke od najlošijih aspekata kastinskog sistema. U poslednjih 18 meseci, kalifornijski sud je procesirao tužbu jednog Dalita zaposlenog u firmi iz Silikonske doline; podnosilac tužbe traži odštetu jer je navodno bio izložen diskriminaciji od strane indijskih šefova iz više kaste.
(TheEconomist-ZTP, foto: DNAIndia)
