Čile: Koliko će novi predsednik Gabrijel Borić zaista biti radikalan?

Levičari su slavili, a investitori zadrhtali kada je bivši studentski aktivista Gabrijel Borić pobedio na predsedničkim izborima u Čileu 19. decembra. On je neočekivano pobedio Hosea Antonija Kasta, kandidata tvrde desnice, sa čitavih 11% prednosti. Kada 36-godišnji Borić bude inaugurisan u martu, postaće najmlađi predsednik Čilea u poslednja dva veka. Početne analize pokazuju da je najveiše glasova dobio od mlađih ljudi, posebno žena, kojima je dosta politike aktuelnog establišmenta. Ali koliko će Borić biti radikalan kada formalno preuzme funkciju?

Uprkos velikim planovima, novog predsednika će tokom prve godine mandata sputavati tri ključna faktora. Pred sobom će imati skupštinu koja uveliko radi na ustavnim reformama, što je započeto nakon nasilnih protesta protiv socijalne nejednakosti 2019. Moraće da se suoči sa čileanskim Kongresom, koji je podeljen između 22 stranke. Takođe, politička cena će mu biti ispostavljena i ako previše zaplaši tržišta. Rezultat odnosa između predsedništva, ustavotvoraca i zakonodavaca odrediće koliko će se zemlja pomeriti ulevo.

Kada je počeo da se bavi politikom, Borić je postao poznat kao oštar kritičar centrističkih partija koje su vladale zemljom od okončanja Pinočeove vojne diktature 1990. Bivšeg predsednika Rikarda Lagosa je nazvao „uzročnikom nezadovoljstva” i tvrdio da je Hrišćansko-demokratska „torpedovala transformacije”; ipak, za vreme vlasti centrističkih partija zemlja je ostvarila značajan privredni rast i smanjila razmere siromaštva. Prosečan godišnji rast je iznosio 5% između 1990. i 2018, a siromaštvo je palo sa 36% u 2000. na 9% u 2018. (Trenutno je na stopi od 11%).

Otkako je postao narodni poslanik 2014, Borić je šokirao Kongres čiroki frizurom, tetovažama i odbacivanjem kravate. Štaviše, 2018. je u Francuskoj posetio bivšeg komunističkog gerilca, optuženog za ubistvo Haimea Guzmana, autora čileanskog ustava iz vremena diktature (kasnije se izvinio za posetu). Njegov prvobitni predsednički manifest uključivao je reviziju sporazuma o slobodnoj trgovini i zahteve da kompanije polovinu mesta u upravnim odborima daju radnicima. Tokom kampanje je obećao da „ako je Čile bio kolevka neoliberalizma, biće i njegov grob“.

Ali nakon što je izgubio prvu rundu protiv Kasta, Borić je ublažio svoj nastup. Počeo je da sarađuje sa strankama levog centra i doradio svoj manifest nakon konsultacija sa grupom konzervativnih ekonomista. Najavio je da će biti oštriji prema kriminalu i angažovao Izkiju Sičesa, popularnog lidera sindikata zdravstvenih radnika, da vodi njegovu kampanju. Obukao je formalno odelo i sredio frizuru. Nakon izborne pobede, obećao je da će biti predsednik „svih Čileanaca“ i da će sprovoditi reforme „sa fiskalnom odgovornošću“.

Mnogi nisu ubeđeni u to, iako Borićev program ostaje radikalan. Obećava da će povećati poreze za 8% i ukinuti privatne penzione fondove. Takođe najavljuje besplatan javni prevoz i opštu zdravstvenu zaštitu koja će se finansirati sa 7% poreza na dohotke. Njegov originalni manifest, koji je reklamiran i kao feministički dokument, često pominje rešavanje rodnih pitanja. On je 20. decembra obećao da će otkazati veliki rudarski projekat iz ekoloških razloga. Takođe je podržao mere koje bi omogućile Čileancima da povuku 10% svoje penzione štednje četiri puta godišnje. To bi uzrokovalo dalju inflaciju koja je, sa trenutnih 6,7%, već duplo premašila ciljeve centralne banke.

Mnogo toga zavisi od dva politička tela koja bi mogla da sputaju Borićeve planove. Ustavna konvencija već naginje ulevo, iako će 4. januara izabrati nove lidere koji bi mogli da ublaže njen radikalizam. Kongres će ga svakako najviše ograničiti. Novembarski parlamentarni izbori doneli su ravnopravnu podelu Senata između partija levice i desnice; Borićeva koalicija ima samo pet mesta. Donji dom je takođe izjednačen, a Borićeva koalicija ima samo 37 od 155 mesta. Ovakav odnos snaga će ga naterati da traži široku podršku za svoje inicijative.

Borić tvrdi da se razlikuje od stare garde levičara u regionu. Sebe je nazvao socijaldemokratom i kritikovao je levičarske vlasti na Kubi, Venecueli i Nikaragvi. Neki smatraju da će njegova vlada biti najsličnija mandatu bivšeg brazilskog predsednika Luiza Inasija da Silve (2003-2010), koji se postepeno pomerao sa levice ka centru.

(TheEconomist-ZTP, foto: RevistaGQ)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.