Kongresi komunističke partije su aklamativni događaji. Na petogodišnjem okupljanju koje počinje 16. oktobra u Pekingu, 2.300 delegata neće imati gotovo nikakve šanse da ospore odluke koje će biti obznanjene na kongresu, i koje je u tajnosti doneo lider stranke Si Đinpin. U cilju disciplinovanja delegata, mnogi od njih moraju proći obuku, što je posao ogromnog školskog sistema preko kojeg partija prenosi veštine i ideologiju budućim birokratama.
Poslednjih dana nekoliko provincija je izvestilo da se u ovim školama održavaju časovi kongresnim delegatima koji nemaju formalna zvanja (‘uzorni radnici’ i slično). Izgleda da su časovi usmereni na iskazivanje lojalnosti predsedniku Siju i na usađivanje principa da „šta god stranka traži od mene, ja ću učiniti“, kako je preneo jedan očevidac. Obuka obično traje dva dana i polaznici su aktivni službenici. U nedavnoj studiji, Dejvid Šambo sa Univerziteta Džordž Vašington navodi da je skoro svih 50 miliona kineskih funkcionera, od ministara centralne vlade do načelnika opština, prošlo kroz sistem obuke, sa radnim iskustvom od jedne nedelje do dve godine. Šambo je opisao sistem, koji uključuje oko 7.000 institucija, kao „kritični zupčanik u mašineriji“ partijske kontrole. Predmeti koji se predaju u školama kreću se od marksističke teorije do tehnikalija javne uprave. Neki čak dodeljuju diplome, uključujući mastere.
Od pet različitih tipova institucija, najistaknutije su poznate kao partijske škole. Pre nego što je Si došao na vlast, one su katkad podsticale kreativno mišljenje, uključujući i političke teme. Studenti su diskutovali o tome kako stranku učiniti demokratskijom, uz slobodnije izbore za njene lidere. Škole su često pozivale strane naučnike da drže predavanja, čak i na teme poput liberalne demokratije. U Centralnoj partijskoj školi u Pekingu, zvaničnici su „možda diskretni u razgovoru sa strancima ili u javnosti, ali njihova interna diskusija na časovima je nesputana“, pisao je državni list China Daily 2011. godine.
Ali Šarlot Li sa koledža Berkli, koja je napisala knjigu o sistemu obuke, kaže da su škole od tada pale pod jaču centralnu kontrolu, koju sprovodi inspekcijski tim. Slobode koju su partijske škole nekada praktikovale „izbledele su“, kaže istraživačica. Si je to naglasio 2015. prilikom govora u centralnoj školi. „Oko principa održavanja partijskog vođstva, moramo biti veoma jasni, otvoreni i čvrsti u svom stavu, i ne smemo imati nikakve neodlučnosti ili kolebanja“, rekao je on. Kaj Sja, izgnani predavač iz partijske škole, danas Sijev kritičar, kaže da je predsednik pokazivao „diktatorske“ tendencije 2009. kada je, kao upravnik škole, ali još uvek ne i šef partije, upozorio fakultet da ne kritikuje partijsku politiku.
Isti trend je uočen u školama koje su specijalizovane za podučavanje birokrata menadžerskim veštinama. Škole su osnivane 1980-ih pod Deng Sjaopingom, koji je želeo da uspostavi profesionalnu državnu upravu i čak (neko vreme) podsticao stvaranje većeg jaza između partijskih komiteta i vladinog aparata. Pod drugom Sijem, kadrovi su neprestano podučavani da partijski komiteti imaju moć, dok su birokrate samo izvršioci njihove volje. Što se tiče delegata na predstojećem partijskom kongresu, jasna poruka je da je volja predsednika Sija iznad svega.
(TheEconomist-ZTP, foto: Xinhua)
