2018, terenski radnik u Telstri, australijskoj telekom kompaniji, napravio je aplikaciju koja objedinjuje 70 sistema za tehničku podršku. Uradio je to iako nije imao programerskog iskustva. Njegov interfejs možda deluje pretrpano, kaže se Čarls Lamana iz Microsofta, zadužen za njihovu platformu Power Apps koja je to omogućila. Ali to je bio pun pogodak. Oko 1.300 radnika Telstre ga redovno koristi, štedeći firmi 12 miliona dolara godišnje.
Profesionalni programeri će se možda podsmevati ovoj „uradi sam“ aplikaciji, ali trend koji je usledio nije šala. Mnogo pre 2017, kada je Kris Vanstrat, suosnivač GitHub-a, sajta za saradnju u kodiranju, izjavio da „budućnost kodiranja nije u kodiranju“, tzv. alati sa prostim kodom/bez koda (LC/NC) su uzeli maha. Oni svakome omogućavaju da piše softver koristeći samo vizuelne interfejse (bez koda) ili sa minimalnom upotrebom koda. Ispod površine, ovo se prevodi u unapred napisani ili automatski generisani kod, koji zatim nestaje.
Takvi alati su veoma traženi. Samo 25 miliona ljudi na svetu vlada standardnim programskim jezicima, tvrdi israživačka firma Evans Data Corporation, odnosno jedan na svakih 125 radnika i 1,4 miliona manje nego što je potrebno. Taj manjak će narasti na 4 miliona do 2025. godine, procenjuje istraživačka firma IDC. LC/NC alati proširuju profil kodera na zaposlene u „poslovnom sektoru“ koji retko poznaju C++, Javu ili Python. Zahvaljujući tome je Šeril Feldman napredovala od pomoćne radnice u frizerskom salonu do tehničkog posla u softverskoj firmi Salesforce. Samit Saini je 13 godina bio čuvar na Hitrouu, da bi postao „specijalista za IT rešenja“ na aerodromu nakon što je napravio softver koristeći Power Apps.
IDC računa da je broj LC/NC radnika dostigao 2,6 miliona u 2021, te očekuje da će rasti 40% godišnje do 2025. Broj organizacija koje koriste Power Apps udvostručio se tokom 2021, i sada ih ima 10 miliona mesečno. Hemijska firma BASF je preko ovih aplikacija zaposlila 122.000 radnika da pišu softver. Prošlogodišnja studija Aite-Novarica Grupe, konsultantske firme, pokazuje da više od polovine američkih osiguravajućih kompanija primenjuje ili planira da primeni LC/NC. Unqork, no-code firma koja vredi više od 2 milijarde dolara i uživa podršku Goldman Sachsa, ubeđuje druge finansijske kompanije da preduzmu sličan korak. Lamana prognozira globalnu populaciju od milijardu LC/NC radnika.
Vizija o stvaranju softvera bez kodiranja nije nova. Toni Vaserman sa Univerziteta Karnegi Mellon podseća na koncept „automatskog programiranja“ iz 1960-ih. Od tada se desilo više talasa uprošćavanja i apstrahovanja koji su olakšali život programerima udaljavajući kodne jezike od mašinskog koda koji razume kompjuterski hardver. Početkom 1990-ih, Microsoft je pokušao dalje da pojednostavi stvari lansirajući Visual Basic kao ranu verziju LC/NC-a. Tokom naredne decenije su Appian, Caspio, Mendix, Salesforce i druge firme počele da razvijaju slične proizvode. Potencijal LC/NC dodatno su podigle cloud platforme, omogućivši radnicima da lako pristupaju podacima i sarađuju u realnom vremenu, kaže Rajan Elis, menadžer LC/NC sektora u kompaniji Salesforce.
Prošle godine je Amazon Web Services predstavio Amazon SageMaker Canvas, skup alata koji omogućava ljudima da koriste modele mašinskog učenja bez pisanja koda. U ponudi je i Honeycode, beta verzija programa za pravljenje aplikacija bez koda. Primarni cilj LC/NC-a bio je da se poveća efikasnost profesionalnih programera, ali sada želi da zainteresuje više ljudi za kreiranje aplikacija, kaže Adam Seligman iz AWS-a. Kompanije koje žure da se digitalizuju podstiču obične radnike da dizajniraju softver. „Radnik na terenu koji pravi nešto za druge radnike na terenu je veoma dragocen jer je povratna sprega brža“, kaže Adam Bar, bivši Microsoftov profesionalni razvojni programer i autor knjige Problem sa softverom: Zašto pametni inženjeri pišu loš kod.
Digitalne generacije koje sada ulaze na tržište rada zahtevaju automatizaciju dosadnih poslova poput ručnog unosa podataka, često preteći otkazom. Povrh toga, LC/NC ubrzano postaje tajni sastojak u modernom razvoju softvera, posebno u mašinskom učenju, kaže Arnal Dajaratna iz IDC-a. Vrhunsko poznavanje Pythona ili Jave, koji su ključni za razvoj veštačke inteligencije, izazov je čak i za profesionalne programere. Bratin Saha, šef sektora mašinskog učenja u AWS-u, želi da SageMaker Canvas obuči radnike iz marketinga ili finansija za korišćenje mašinskog učenja. To bi povećalo broj AI kadrova nekoliko puta, predviđa stručnjak.
LC/NC neće u potpunosti zameniti kodiranje, kako insistiraju njegovi promoteri. Profesionalni programeri će nastaviti da pišu osnovne softvere svojih firmi, ali oni će im se pridruživati sve više običnih radnika obučenih za razvoj softvera. Za poslodavce to znači veću produktivnost, a za zaposlene promenu načina života. Tokom 2019, prosečan radnik Telstre postao je specijalista za digitalizaciju na terenu i od tada je višestruko unapređen.
(TheEconomist-ZTP, foto: Shutterstock)
