UN upozorava: Preko 5 milijardi ljudi neće imati pijaću vodu do 2050

Više od pet milijardi ljudi imaće otežan pristup vodi 2050, upozorio je UN, pozivajući svetske lidere da se pozabave ovim pitanjem na samitu COP26. Već 2018. je 3,6 milijardi ljudi imalo neadekvatan pristup vodi najmanje mesec dana godišnje, navodi se u novom izveštaju Svetske meteorološke organizacije UN-a. „Moramo da se suočiti sa nadolazećom krizom vode,“ rekao je načelnik SMO-a Peteri Talas.

Izveštaj o vodama se pojavio samo nekoliko nedelja uoči COP26, konferencije UN-a o klimatskim promenama koja se održava u Glazgovu od 31. oktobra do 12. novembra. SMO je istakao da su u poslednjih 20 godina nivoi vode na kopnu, u podzemlju, snegu i ledu padali po jednan centimetar godišnje. Najveći gubici su na Antarktiku i Grenlandu, ali mnoge gusto naseljene oblasti na nižim geografskim širinama imaju značajne gubitke vode, i to na područjima koja su tradicionalno dobro snabdevena vodom, navodi SMO.

Agencija je naglasila da se očekuju ozbiljne posledice, jer samo 0,5 odsto vode na Zemlji čini upotrebljiva i dostupna slatka voda. „Porast temperatura rezultira globalnim i regionalnim promenama u strukturi padavina, tj. do poremećaja u redosledu kišnih i agrarnih sezona, što snažno utiče na kvalitet ishrane, zdravlje i dobrobit ljudi,“ rekao je Talas.

Takođe se povećao rizik od prirodnih nepogoda u poslednjih 20 godina. Od 2000, katastrofalne poplave su porasle za 134 odsto u odnosu na prethodne dve decenije. „Imamo 7% više vlage u atmosferi zbog aktuelnog zagrevanja, što takođe doprinosi poplavama,“ rekao je Talas na konferenciji za novinare. Najveća stopa smrtnosti i ekonomskih gubitaka zabeležena je u Aziji, gde je potrebno ojačati sisteme za praćenje plavnih reka, navodi SMO.

Sušni periodi su za 30 odsto duži i češći računajući od 2000, pri čemu je Afrika najteže pogođen kontinent. Talas je apelovao na zemlje učesnice COP26 da ozbiljno shvate ove procese. Rekao je da većina svetskih lidera govori o klimatskim promenama kao velikom riziku po dobrobit čovečanstva, ali njihovi postupci se ne podudaraju sa njihovim rečima. „Ne možemo čekati decenijama da nešto preduzmemo,“ rekao je stručnjak.

„To je takođe poruka zemljama poput Kine koja je najavila ugljeničnu neutralnost do 2060, ali nema konkretan plan ni za narednu deceniju.“ Prioritet COP26 je aktivniji stav prema ublažavanju klimatske krize, ali je potrebno i više rada na prilagođavanju klimatskim promenama, jer će se negativni trendovi nastaviti u narednim decenijama, kao i u narednim vekovima kada se očekuje topljenje glečera i porast nivoa mora.

(AFP-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.