Nova pilula može da ubrizga velike količine antitela i drugih lekova u sluznicu želuca nakon što se proguta. Poslednjih godina naučnici su razvili monoklonska antitela, tj. proteine koji imitiraju imunološku odbranu tela, koji se mogu boriti protiv raznih bolesti, uključujući neke vrste raka i autoimunih poremećaja poput Kronove bolesti. Iako su ovi lekovi vrlo efikasni, njihova mana je što se moraju ubrizgavati.
Tim inženjera sa MIT-a razvija alternativni način korišćenja lekova koji bi pacijentima olakšao terapiju antitelima i drugim lekovima koji se obično unose preko injekcije. Njihova ideja je da bi pacijenti mogli da progutaju kapsulu koja sadrži lek, a zatim ga ubrizgati direktno u sluznicu želuca.
„Ako možemo da olakšamo primenu lekova, pacijenti će ih radije uzimati, a zdravstveni radnici češće prepisivati,“ kaže gastroenterolog Đovani Traverso. U studiji objavljenoj za časopis Nature Biotechnology, istraživači su pokazali da se njihove kapsule mogu koristiti za isporuku ne samo monoklonskih antitela, već i drugih važnih proteinskih lekova, poput insulina.
Većina proteinskih lekova ne može se davati oralno jer ih enzimi u digestivnom traktu razgrade pre nego što se apsorbuju. Traverso i njegove kolege razvijali su različite strategije za oralnu isporuku takvih lekova, i 2019. konstruisali kapsulu za ubrizgavanje do 300 mikrograma insulina. Kapsula je veličine borovnice i može se orijentisati tako da njena igla ubrizga lek u sluznicu želuca. Njena unutrašnjost je predviđena i za isporuku tečnih lekova zapremine do 4 miligrama.
Tečni lekovi brže dospevaju u krvotok, što je neophodno za primenu insulina i epinefrina koji se koristi za lečenje alergijskih reakcija. Uređaj je dizajniran tako da cilja želudac a ne potonje delove digestivnog trakta, jer je vreme prenosa sadržaja od usta do želuca ujednačeno kod većine ljudi, kaže Traverso. Takođe, sluznica želuca je gusta i mišićava, što ublažava moguće nuspojave ubrizgavanja. Tokom inicijalnog testiranja, istraživači nisu pronašli oštećenja sluznice želuca nakon injekcija, koje prodiru oko 4,5 milimetara u tkivo.
„Iako smo u ranim fazama istraživanja, verujemo da ovaj uređaj ima potencijal da transformiše lečenje niza oboljenja,“ kažu naučnici. „Razvijanje ove metode znači da će nekolicina lekova koji se trenutno daju klasičnim injekcijama u budućnosti moći da se uzimaju oralno. Naš cilj je da uređaj što pre pošaljemo na klinička ispitivanja.“
(technology.org-ZTP, foto: Felice Frankel)
