Učinak zapadnih sankcija: Zašto je propao ekonomski rat protiv Rusije?

Na Zapadu je ove nedelje bilo mnogo veselja kada je parada Vladimira Putina za Dan pobede na Crvenom trgu prikazala samo jedan tenk, i to muzejski eksponat. Zaključak je bio da je Rusija izgubila toliko vojne opreme u Ukrajini da je danas samo senka vojne supersile kakva je nekada bio Sovjetski Savez. Rusija je sigurno podnela velike gubitke (mada bi svaka zemlja u inostranom ratu držala svoje naoružanje na aktivnoj dužnosti, a ne na paradi). Ali trebalo bi da odolimo nadmenom stavu. Istina je da rat ne ide dobro ni za Zapad, makar u jednom aspektu.

Kada je Putin poslao tenkove na Ukrajinu 24. februara prošle godine, zapadne zemlje su ubrzo usvojile dvosmernu strategiju. Odlučile su da se ne upuštaju u direktan vojni sukob, već da podrže Ukrajinu oružanom i drugom vojnom opremom. Neke zemlje su bile brže od drugih, ali ovaj deo strategije je bio izuzetno uspešan. Ukrajina je uspela da se odupre ruskim snagama i da ih potisne sa mnogih područja, iako je konačan ishod sukoba još uvek neizvestan. Međutim, drugi deo strategije se ispostavio kao ćorak. Namera je bila da se Moskvi nametne ekonomski rat do sada neviđenih razmera. Rusiju je trebalo gotovo potpuno izolovati sankcijama i bojkotom kompletnog uvoza i izvoza osim humanitarnog, kao što su lekovi. Putinova Rusija, prema ovoj teoriji, osiromašila bi do tačke predaje.

Malo ljudi na Zapadu je svesno koliko loše ide ovaj aspekt rata. Evropa je platila visoku cenu zbog delimičnog bojkota ruske nafte i gasa. Britanski uvoz fosilnih goriva iz Rusije iznosio je 4,5 milijardi funti 2021; do januara 2023, taj iznos je zvanično pao na 1,3 milijarde. EU je 2020. dobijala 39 odsto gasa i 23 odsto nafte iz Rusije; u trećem kvartalu prošle godine ovo je palo na 15 odsto, odnosno 14 odsto. Ali ove brojke ne pokazuju razmere neuspeha u kažnjavanju ruske privrede. Ubrzo se polazalo da je Zapad bio voljan za ekonomski rat, dok ostatak sveta nije. Nakon što je izvoz nafte i gasa u Evropu pao, Rusija je brzo podigla izvoz u Kinu i Indiju, kojima je više odgovaralo da kupuju naftu na popustu nego da kritikuju invaziju na Ukrajinu. Štaviše, deo ruske nafte izvezene u Indiju vraćen je u Evropu, uz porast broja brodova koji prevoze rafinisanu naftu kroz Suecki kanal.

Čini se da ima sličnih aranžmana i u obrnutom smeru. Istraga nemačkog lista Bild otkrila je uznemirujući rast izvoza u zemlje koje se graniče sa Rusijom. Uvoz nemačkih motornih vozila u Kazahstan, na primer, porastao je za 507 odsto između 2021. i 2022, a u Jermeniju za 761 odsto. Izvoz hemijskih proizvoda u Jermeniju porastao je za 110 odsto, a u Kazahstan za 129 odsto. Isporuke električne i računarske opreme u Jermeniju porasle su za 343 odsto. Šta se dešava sa ovom robom kada stigne u ove eks-sovjetske republike nije lako utvrditi, ali je vrlo verovatno da ona završava u Rusiji kroz preusmerene trgovinske tokove. Čak i ako se takva roba formalno ne izvozi, mnogi građani Rusije imaju bezvizni pristup tim zemljama i mogu da prenesu robu preko granice.

Zapad je posebno želeo da bogate Ruse cilja ekonomskim sankcijama. Međutim, to su ljudi koji najlakše mogu da pristupe zapadnoj robi putem preusmerene trgovine. Upravo oni imaju dvojne pasoše i mogu sebi da priušte putovanje u inostranstvo radi kupovine luksuzne robe. Osim globalnog bojkota Rusije, veoma je teško sprečiti da roba zapadne proizvodnje dospe u ruke bogatih Rusa. Zapad je pribegao sankcijama sa preispoljnim osećajem nadmoći širom sveta. Kako se pokazalo, nezapadne zemlje nisu voljne da uvedu sankcije bilo Rusiji ili ruskim oligarsima. Rezultati ovako pogrešne procene svima su jasne. U aprilu prošle godine, MMF je prognozirao da će ruska privreda opasti za 8,5 odsto u 2022. i za dodatnih 2,3 odsto ove godine. Kako se ispostavilo, BDP je prošle godine pao za samo 2,1 odsto, a ove godine MMF predviđa mali rast od 0,7 odsto. I to uprkos činjenici da rat u Ukrajini ide mnogo gore nego što su mnogi zamišljali u februaru prošle godine. Ruska privreda nije uništena; samo je rekonfigurisana i preorijentisana na istok i jug, umesto na zapad.

Nije nužno bilo pogrešno objaviti ekonomski rat Rusiji. Zemlja je pretrpela štetu od zapadnih sankcija, iako ne onih razmera koje su projektovali zapadni stratezi. Ali ako Zapad misli da ubuduće može da vodi ratove isključivo ekonomskim sredstvima, bez bombi i metaka, grdno se vara. Zapadna vojna oprema omogućila je Ukrajini da vodi bitku Davida protiv Golijata u kojoj bi mogla da pobedi i svakako da izbegne aneksiju. Što se pak ekonomskih sankcija tiče, Zapad će morati ozbiljno da se preispita.

(TheSpectator-ZTP, foto: Solent Ships/Youtube)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *