Situacija u Avganistanu iznenada je postala goruća tema nemačke izborne kampanje. Od kandidata za naslednika Angele Merkel očekuje se da iznesu jasne stavove. Vojna intervencija ne dolazi u obzir bez američke podrške. Pitanje se dakle svodi na ponavljanje sirijske krize: hoće li Nemačka ponovo otvoriti vrata stotinama hiljada potencijalnih izbeglica i migranata?
Iz vlade je stiglo nedvosmisleno nein. „Neće biti nove 2015.“ stav je vladajuće koalicije CDU/CSU i SPD-a. Stranka Zelenih, koja je trenutno opoziciona, ali druga po snazi u većini anketa, nema jasnu poziciju. Budući da imaju najviše političke ambicije, morali bi da iznesu određenu viziju o mogućoj spoljnoj politici vlade Zelenih.
Događaji u Avganistanu otvaraju politički prostor za Analenu Berbok, kandidatkinju Zelenih za kancelara. Spoljna politika je bila ključna stavka njene političke karijere: učestvovala je u programu Mladi globalni lideri Svetskog ekonomskog foruma i pripremala disertaciju o humanitarnoj pomoći. Ipak, Berbok je tokom kampanje ostala u drugom planu. Bila je oprezna tokom nedavnih poplava, pazeći da se ne prikaže kao oportunista. Za to vreme su kandidati vodećih stranaka obilazili poplavljena sela, tešili građane i obećavali državnu pomoć.
Imidž Berbokove takođe je narušen kada su otkrivene mrlje u njenoj biografiji, poput neplaćenih faktura i navodnog plagijata u njenoj nedavno objavljenoj knjizi. U većini anketa Zeleni su pali za skoro 10 procentnih poena. Sada se čak spekuliše da bi stranka mogla da pogura Roberta Habeka kao kandidata za kancelara. Avganistan daje Berbokovoj šansu da zaustavi pad vlastitog i partijskog rejtinga. U Nemačkoj postoji želja za odlučnijim potezima na globalnoj sceni, a liderka Zelenih je delovala kao političar koji to može da ostvari. Kritikovala je gasovod Severni tok 2, rekavši da „ne možemo da završimo ovaj projekat“, iako je on praktično dovršen po ceni od 9,5 milijardi evra.
Međutim, tako jasnih stavova nema u njenoj reakciji na avganistansku krizu. Požurila je da kritikuje usporenost vlade, ali se ranije i sama pokolebala po tom pitanju. U vreme svog poslaničkog mandata, glasala je za nemačku vojnu intervenciju zajedno sa NATO-om još u februaru 2014. Ali po pitanju nemačke uloge u obnovi zemlje, nakon očekivane propasti talibana, sedam godina je bila uzdržana. Njena podrška intervenciji bez naknadnog plana ne uliva poverenje u odgovorno vršenje vlasti u kojoj će se gotovo sigurno naći. Nemački glasači se slažu: trenutno samo 23 odsto smatra da je Berbok dostojna kancelarske funkcije.
Stranka Zelenih je do sada najbliže prišla kancelarskoj poziciji kandidujući Jošku Fišera, koji je bio zamenik kancelara i ministar spoljnih poslova pod Gerhardom Šrederom 1998-2005. U tom svojstvu, on je praktično napustio pacifističke principe svoje stranke i podržao nemačke akcije u Avganistanu. Stajao je pored Berbokove u utorak kada je ponovio da je tadašanja odluka bila ispravna jer je pokazala solidarnost sa najvažnijim saveznikom Nemačke, SAD-om.
I Berbok i Fišer su iskoristili predizborni nastup da osude „bezosećajni“ karakter vojnog povlačenja. Oboje su apelovali da se „najmanje petocifrenom broju“ ugroženih Avganistanaca dozvoli da zatraže azil u Nemačkoj. Fišer je otišao korak dalje, sugerišući reprizu 2015. „Šta ćete reći mladoj ženi koja ne želi da živi pod talibanskim režimom? Da li je poruka ‘ne, ne možete kod nas’? Mislim da je takav odgovor nedopustiv.” Berbok se nije pridružila apelu, uskrativši odgovor na ovo pitanje. Trenutno je rastrzana između dva principa: politika ‘otvorenih vrata’ iz 2015. politički je neodrživa, ali odbijanje azila bi izgledalo licemerno s obzirom na njena ranija zalaganja za etičniju spoljnu politiku.
Ko god da preuzme vlast na jesen, imaće pred sobom ozbiljne spoljnopolitičke dileme. Nakon šesnaest godina merkelijanske neodlučnosti – ekonomske saradnje sa Rusijom i Kinom, uz prijateljski naklon prema Zapadu – rukovodstvo zemlje shvata da ne može sedeti na dve stolice. Da li će kancelarka Berbok biti dovoljno principijelna da odbaci Kinu, najvećeg trgovinskog partnera Nemačke, zbog kršenja ljudskih prava? Da li će imati plan za Avganistan? Hoće li moći da pogleda Putina u oči i kaže mu da je Severni tok 2 otkazan? S obzirom na njene smušene izjave tokom kampanje, Nemci imaju pravo da budu sumnjičavi.
(TheSpectator-ZTP, foto: DPA/FN)
