Čini se da nemačka Savezna obaveštajna služba (BND) nije uspela da predvidi brzinu kojom će talibani preleteti Avganistan i zauzeti Kabul. Šta je pošlo naopako? Kao glavna nemačka spoljnoobaveštajna služba, BND ima zadatak da vladu upozori na kritične procese u sektorima inostrane i bezbednosne politike.
Ugled BND-a je ozbiljno narušen, kako u zemlji tako i u inostranstvu, jer nije upozorio nemačku vladu na predstojeću katastrofu u Avganistanu. Vlada je sada prinuđena da objašnjava kako je takav fijasko uopšte bio moguć. U junu je ministar spoljnih poslova Hajko Mas rekao pred nemačkim parlamentom da je nezamislivo „da će talibani u roku od samo nekoliko nedelja uspeti da preuzmu vlast“.
Nemačka vlada redovno dobija izveštaje od BND-a, Savezne kancelarije za zaštitu Ustava (BfV) i Vojne kontraobaveštajne službe (MAD) o celokupnoj bezbednosnoj situaciji. Ovi bilteni su od velikog značaja za snage Bundesvera raspoređene u inostranstvu, ali i za službenike nemačkih ambasada i lokalno osoblje. Obaveštajci su očigledno potcenili mogućnost da će se toliko nemačkih uposlenika u Avganistanu naći u tako velikoj opasnosti nakon povlačenja međunarodnih snaga.
Ministar spoljnih poslova i kancelarka Merkel sigurno će u narednim danima i nedeljama morati da odgovaraju na neka teška pitanja. Isto važi i za BND. Socijaldemokrata Uli Groč, član skupštinskog odbora za kontrolu bezbednosnog sektora, kaže da su „vlada, obaveštajne službe i naši međunarodni partneri pogrešno procenili situaciju od početka povlačenja trupa“. Groč se zapitao nije li bilo moguće predvideti eskalaciju i brzo preuzimanje vlasti od strane talibana.
Bivši oficir BND-a Gerhard Konrad ponudio je odgovor na ovo pitanje na nemačkoj javnoj televiziji ARD, ubrzo nakon talibanskog zauzimanja Kabula. Obaveštajne službe, rekao je, moraju imati jako prisustvo na terenu, što očigledno nije bio slučaj u Avganistanu. Kada jedna strana stekne utisak da može „krenuti u pobednički marš“, onda će upravo to i učiniti. Dakle, izgleda da je Konradova bivša firma propustila da shvati ono što je u Avganistanu ključalo ispod površine.
Andre Han iz Partije levice takođe je član nadzornog odbora Bundestaga. U razgovoru za DW, političar je optužio obaveštajne službe za krajnji nemar. „Izgleda da se BND u potpunosti oslanjao na informacije iz američkih izvora,“ primetio je Han, „a kada je američko povlačenje počelo, svi tamošnji obaveštajni resursi su presušili.” Međutim, Jan Koler, redovni savetnik skupštinskog Odbora za spoljne poslove, naglašava da su „i lokalne mreže kontakata i razvojne agencije koje decenijama rade u regionu bile iznenađene brzinom napredovanja talibana“.
Ipak, Koler ima svoje objašnjenje za ono što naziva „iznenadnom smrću režima“ predsednika Ašrafa Ganija, koji je pobegao iz Avganistana. Navodno je manjak poverenja u sopstvenu vladu naveo avganistanske snage bezbednosti da polože oružje. „Avganistanci se ne bore za gubitnike,“ dodaje Koler. Istraživač povezuje nedavne događaje sa lošim imidžom vlade u Kabulu. Narod nije verovao da vlast može da „pobedi u ovom ratu za budućnost države bez međunarodne vojne podrške, posebno Amerikanaca“.
Koler podseća na kritičnu odluku bivšeg američkog predsednika Trampa da potpuno zaobiđe avganistansku vladu i direktno pregovara sa talibanima o mogućem povlačenju. „Talibani su tu inicijativu sigurno shvatili kao oblik kapitulacije,“ dodaje stručnjak. Potom je proces povlačenja jednostavno ubrzao Trampov naslednik, Džozef Bajden. Koler je ubeđen da nijedan američki saveznik, uključujući Nemačku, nije mogao da utiče na donošenje ovih odluka.
Obaveštajna zajednica i kancelarkina služba već su počeli sa prebacivanjem odgovornosti, što će se sigurno nastaviti do septembarskih izbora. Buduća vlada će imati neprijatan zadatak da razjasni ko je gde zabrljao, verovatno uz pokretanje pune parlamentarne istrage. U tom slučaju, Angela Merkel bi se mogla naći u poziciji svedoka pred odborom Bundestaga, čak i nakon što bude napustila funkciju.
(DW-ZTP, foto: Marc Tessensohn/DPA)
