U susret izborima: Napad na Gazu bi mogao da ojača pozicije izraelskog premijera

Najnovija izraelska ofanziva na Gazu bila je dobro isplanirana i nimalo iznenađujuća. Serija napada dronovima 5. avgusta usmrtila je komandanta i raketne timove Palestinskog islamskog džihada (PIJ). Izrael je rekao da je delovao preventivno kako bi sprečio očekivani napad na Izraelce koji žive u blizini granice sa Gazom. Naredni događaji bili su jednako predvidljivi. PIJ je uzvratio raketama i minobacačkim granatama ispaljenim na izraelske gradove. Gotovo svi projektili su pali na brisan prostor, ili su ih presrele izraelske protivvazdušne baterije Gvozdene kupole. Izrael je uzvratio novim vazdušnim udarima, ubivši još jednog komandanta PIJ-a.

Za tri dana borbi, više od 40 Palestinaca je ubijeno u Gazi, dok na izraelskoj strani za sada nije bilo žrtava. Izrael tvrdi da je gađao isključivo militante i da su ubijeni civili u Gazi mahom žrtve neispravnih raketa PIJ-a koje nisu dobacile do svojih ciljeva. Bila je to najozbiljnija razmena vatre između Izraela i Gaze od 11-dnevnog rata u maju 2021, kada je ubijeno 270 ljudi, uglavnom Palestinaca. Ali ovog puta su napadi i kontranapadi bili ograničeniji. U nedelju uveče, na snagu je stupio prekid vatre, uz posredovanje Egipta. Hamas, glavni palestinski pokret, koji kontroliše Gazu poslednjih 15 godina, držao se podalje od sukoba. Razlog je to što je zadovoljan uništenjem svog rivala, ali i nespreman da ugrozi skromno poboljšanje ekonomije Gaze od poslednjeg velikog razaranja prošle godine.

Od tada je izraelska vlada, pod politikom koja je nezvanično nazvana „smanjivanje sukoba“, odbijala da razgovara sa Palestincima o političkom rešenju za vekovni sukob, ali je nastojala da stvori finansijske podsticaje za stabilnost. U slučaju Gaze to je značilo izdavanje 14.000 dnevnih radnih dozvola kako bi se u enklavu doneo preko potreban novac. Izrael je dozvolio delimičnu izgradnju infrastrukture i postepeno ublažio granične prepreke koje je uspostavio zajedno sa Egiptom kada je Hamas pučem došao na vlast 2007. „Odjednom Hamas ima mnogo toga da izgubi,“ kaže jedan zvaničnik izraelske bezbednosti. „Oni su sada odgovorni za održavanje ekonomske stabilnosti. Ali oni ne mogu ostati po strani suviše dugo jer će ih domaća javnost optužiti za saradnju sa Izraelom.”

Hamas i PIJ su osnovani 1980-ih kao radikalni islamistički pokreti protiv izraelske okupacije Gaze. Kada je Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) započela pregovore sa Izraelom u Oslu 1993. godine, otvarajući put za poluautonomnu Palestinske vlast u delovima Zapadne obale i Gaze, oba islamistička pokreta su odbila saradnju. Oni su ostali pri svom deklarativnom cilju uništenja Izraela. Međutim, dok je PIJ, uz obimnu pomoć Irana, ostao privržen oružanoj borbi, Hamas poslednjih godina pokušava da poboljša svoje veze sa Egiptom, Saudijcima i drugim arapskim režimima, načelno prihvatajući primirje sa Izraelom. Kratka izraelska ofanziva u kojoj je PIJ oslabljen, bez nanošenja prevelike štete u Gazi, mogla bi čak ići u korist Hamasa.

Ima političkog uvažavanja i na izraelskoj strani. Novi premijer Izraela, Jair Lapid, na funkciji je samo pet nedelja i već se suočava sa teškom borbom za reizbor 1. novembra. Za razliku od druga dva kandidata, bivšeg premijera Benjamina Netanjahua i aktuelnog ministra odbrane Benija Ganca, Lapidu nedostaje vojni pedigre i iskustvo vođenja zemlje u ratu. Ako se pokaže da je sukob u Gazi potisnuo PIJ i zadržao Hamas podalje od sukoba, pritom bez izraelskih žrtava, njegov bezbednosni kredibilitet bi mogao biti ojačan. Ali to je rizično. Gaza može lako da uvuče izraelske lidere u grotlo kada to najmanje očekuju.

(TheEconomist-ZTP, foto: Kobi Elkatzur/GPO)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.