Približavanje CIA-e i vojske SAD-a jedna je od najznačajnijih promena u američkom obaveštajnom sektoru posle 11. septembra 2001. Neki tvrde da je posledično preklapanje CIA-e i vojske, u kapacitetima i operacijama, verovatno trajno promenilo njihov karakter. CIA se više no ikada uključila u ubojite operacije, dok je vojska preduzela obaveštajni rad sa nesvakidašnjim intenzitetom.
Danas, više od dve decenije nakon 11. septembra, zajedničke aktivnosti CIA-e i Združene komande za specijalne operacije (JSOC) postale su uobičajene. JSOC je osnovan nakon operacije Orlova kandža kao neuspelog pokušaja oslobađanja američkog diplomatskog osoblja iz Teherana tokom iranske talačke krize. Njegova misija je da okupi elemente Snaga za specijalne operacije (SOF) iz čitave američke vojske. Pored sprovođenja saradnje i standardizacije između ovih elemenata, JSOC nadgleda operacije elitnih jedinica SOF-a koje obavljaju visoko poverljive aktivnosti širom sveta.
Nakon 11. septembra, CIA i JSOC pokreću sve više kombinovanih protivterorističkih operacija i pokušavaju da se manje takmiče i više sarađuju, iako međusobni rivalitet nije retkost. Danas nije neuobičajeno da radnici CIA-e prikupljaju obaveštajne podatke o određenoj meti pre nego što ih predaju JSOC-u, koji zauzvrat angažuje svoje vojno osoblje da upotrebi smrtonosnu silu. Ova vrsta saradnje može biti korisna u domenu borbe protiv terorizma, ali takođe otežava političkom rukovodstvu SAD-a, pre svega Kongresu, da vrši odgovarajući nadzor nad tajnim aktivnostima.
U članku objavljenom u nedelju, dr Dženifer Kibe, profesorka državne uprave na Frenklin i Maršal koledžu, te specijalista za nadzor obaveštajnih operacija, istražuje efekte približavanja CIA-e i JSOC-a na demokratsku kontrolu. Članak „Približavanje CIA/SOF i nadzor Kongresa“ objavljen je u uglednom časopisu Intelligence and National Security. Tekst sadrži izvode iz intervjua aktuelnih i bivših službenika Kongresa, sa iskustvom rada u obaveštajnim odborima američkog predstavničkog tela.
Kibe smatra da sistem razdvajanja, koji je tradicionalno izolovao aktivnosti kongresnih odbora, u kombinaciji sa približavanjem CIA-JSOC, predstavlja značajan izazov za nadzorne procedure. Trenutno, kongresni odbori za bezbednost nadgledaju aktivnosti CIA-e, dok JSOC raportira odborima za oružane snage. Ovo stvara probleme u slučajevima kada, na primer, CIA vodi završni deo operacije, a zatim je predaje JSOC-u. To znači da obaveštajni odbori u Kongresu ili Senatu imaju pristup samo polovini operacije i ne mogu da podele svoje nalaze sa odborima oružanih snaga. Nasuprot tome, odbori oružanih snaga nisu upoznati sa delovima operacije koje predvodi CIA. Ovo se dešava zbog propisanih procedura razdvajanja, ali i zato što zaposleni u odborima obično imaju različita ovlašćenja.
Jasno je da je preklapanje CIA/JSOC posledica specifičnih antiterorističkih okolnosti koje su nastale kao odgovor na napade 11. septembra. Prema tome, moguće je da će se CIA vratiti svojoj klasičnoj obaveštajnoj ulozi, pošto Vašington nastavlja da pomera fokus sa nedržavnih aktera, i sve više se koncentriše na rivalstvo velikih sila. Zauzvrat, njena odeljenja za specijalne operacije, koja su sprovodila ubojite operacije od 11. septembra, biće ugašena. Iz toga sledi da će sklopka CIA-JSOC, koja Kongresu otežava nadzor nad obaveštajnim radnjama, verovatno utihnuti, a možda i potpuno nestati.
Kibe oštro odbacuje ovakav scenario, nazivajući ga „naivnim“. Ona tvrdi da će međunarodni terorizam, iako trenutno ne predstavlja direktnu pretnju SAD-u, ostati na radaru američkih političara u doglednoj budućnosti. Povrh toga, aktivnosti Kremlja u „sivoj zoni“, koje su postale karakteristične za takmičenje velikih sila, zahtevaju tajne operacije kao instrument politike. Najzad, ona tvrdi da će polje sajber operacija verovatno biti istaknuto u „zoni između diplomatije i rata“, u kojoj su CIA i SOF od velike koristi američkim političarima.
(IntelNews-ZTP, foto: AFP/Getty)
