Turska nabavka sistema S-400 i dalje izaziva nervozu SAD-a

Turska kupovina ruskog S-400 sistema nije privukla pažnju samo Sjedinjenih Država i zemalja NATO-a. Zapravo, čitav svet pomno prati sukob Vašingtona i Ankare, u koji SAD pokušavaju da uvuku svoje NATO saveznike i da brojnim merama odvrate druge zemlje od nabavke S-400.

Ne zaboravimo da se raketni sistem dugog i srednjeg dometa Trijumf S-400 (prema NATO kodifikaciji SA-21 Growler) u Rusiji primenjuje od 2007. Brojni zapadni i američki stručnjaci S-400 smatraju jednim od najboljih PVO sistema na svetu, budući da može da neutrališe vazdušne napade i izviđačke letelice, te bilo koje druge vazdušne ciljeve u uslovima intenzivne vatre i elektronskih protivmera.

Zbog svoje pokretljivosti i tehničkih performansi, S-400 je superioran u odnosu na svog najbližeg konkurenta, američki protivraketni sistem Patriot. Ruski sistem je kompatibilan sa različitim vrstama projektila. Povrh toga, čak i zapadni stručnjaci procenjuju da je ovaj sistem gotovo dvostruko jeftiniji od američkog konkurenta. Turska je kupila prva četiri kontingenta ruskog PVO sistema za samo 2,5 milijarde dolara, dok je Vašington tražio mnogo veće iznose za svoj Partiot sistem; sticajem okolnosti, Pentagon nije opravdao cenu svoje opreme nakon neuspeha u zaštiti saudijskih rafinerija od raketnog napada.

Važno je napomenuti da je Ankara u početku nameravala da nabavi Patriot, ali je dogovor dva puta prekidan 2013. i 2017. godine; razlog je bio odbijanje Vašingtona da Ankari ustupi tajne tehnologije, te zahtev za nemešanjem turskih inženjera i pružanjem detaljnih informacija o svakoj paljbi i složenim zadacima. Korišćenje Patriot sistema takođe je bilo oročeno, uz obavezu Turske da ga vrati američkoj vojsci. Dakle, Vašington uspostavio strogu kontrolu nad upotrebom američkih PVO sistema, čak i na turskom tlu.

Mora se priznati da je postojao i politički razlog za kupovinu ruskog protivavionskog sistema. Tokom pokušaja vojnog puča u Turskoj 2016. godine, Ankara je imala kapacitete američke protivvazdušne odbrane, uključujući i specijalne jedinice, ali Vašington nije preduzeo ništa kako bi predsednika Erdogana spasao od pokušaja atentata. Kao što je kasnije otkriveno, planirano je obaranje aviona turskog predsednika, i uz pomoć CIA-e, zamena Erdogana vašingtonskim poslušnikom Fetulahom Gulenom, uz terensku podršku terorista ISIL-a. Ali, pošto se dve nedelje ranije turski predsednik izvinio Moskvi zbog obaranja bombardera Su-24, rusko Ministarstvo odbrane odobrilo je operaciju zaštite i spasavanja turskog lidera uz pomoć elitnog tima specijalaca.

Planovi Vašingtona da eliminišu turskog lidera i zamene ga dugogodišnjim saradnikom CIA-e Fetulahom Gulenom nisu sasvim obustavljeni. Turske obaveštajne službe periodično otkrivaju nove gulenističke grupe, uz svedočenja brojnih pripadnika vojnih i poslovnih struktura koji su zbog toga uhapšeni.

(foto: Anadolu Agency)

Kao rezultat svega toga, sredinom jula 2019. prve komponente ruskih raketa zemlja-vazduh stigle su u Anadoliju; početkom septembra iste godine Ankara je u Rusiju poslala svoje timove na obuku rukovanja i održavanja novog naoružanja. U novembru 2019. turska vojska aktivirala je radar sistema i počela da nadgleda sopstvene lovce klase F-4 i F-16, kako bi se uverila da je S-400 zaista sposoban za otkrivanje aviona američke proizvodnje.

U januaru 2020., Turska je dobila rakete-presretače, nakon čega je, sa čisto tehničkog aspekta, sistem bio u stanju pune borbene gotovosti. Nakon izbijanja američko-turskog spora oko velikog oružanog sporazuma Ankare i Moskve, turski gest dobre volje prema NATO savezniku bilo je odlaganje borbene gotovosti S-400 baterija, mada je Erdogan to lično najavio za april tekuće godine.

Početkom oktobra je obavljeno testiranje sistema sa bojevim punjenjem, pri čemu su lako uništene tri bespilotne letelice britanske proizvodnje Meggitt BTT-3 Banshee, koje je Ankara kupila specijalno za ispitivanje ruskog sistema. Kako su turski stručnjaci primetili, S-400 je precizno pronalazio mete na različitim visinama.

Mnogi zapadni mediji su primetili uspešne vojne vežbe u Turskoj, kao i činjenicu da su turske PVO jedinice pratile nedavne vežbe NATO saveznika u Sredozemlju, te „sprovele stvarne pripreme za lansiranje S-400 raketa na letelicu Alijanse“ (misleći na lovce F-16 grčkog vazduhoplovstva). Uspešno testiranje S-400 i oprezan stav prema Vašingtonu i Briselu podstakli su interesovanje za ruske raketne sisteme kod zemalja poput Saudijske Arabije, Katara, Egipta, Vijetnama i Iraka.

Ipak, Bela kuća i američki Kongres i dalje Turskoj prete sankcijama zbog kupovine ruskog S-400. S druge strane, Ankara odbacuje američke tvrdnje da „NATO država ne može da koristi rusko oružje“. Kao argument se navodi činjenica da mnoge članice NATO-a, pre svega Grčka, već duži niz godina koriste svakojako rusko oružje, pa čak i sisteme S-300, koje je Grčka kupila od Rusije pre 24 godine. Što se tiče nabavke S-400, iz Ankare podsećaju na ono što je sam predsednik Tramp rekao u Osaki: „Pogrešili smo što Patriot nismo prodali Turskoj. Erdogan je dakle morao da ode i kupi S-400, ne krivite njega.”

Ankara takođe podseća da su rakete S-300 prisutne u Bugarskoj i Slovačkoj, S-200 i S-125 u Bugarskoj i Poljskoj, dok sisteme Grad i tenkove T-72V imaju Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Poljska i Rumunija. Borbene helikoptere Mi-24 i lovce MiG-29b imaju Poljska, Češka i Slovačka. Gotovo svo oružje koje su SAD prebacile kurdskim grupama u Siriji, oko 5 hiljada kamiona, kupljeno je od Rusije. Među tim naoružanjem bile su i napredne navođene rakete.

(NewEasternOutlook-ZTP, foto: AFP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.