Kremlj pojačava kontrolu: Ruske internet kompanije na meti države

U oktobru su dve ruske firme obznanile planove koji će ih dovesti u direktnu konkurenciju: Yandex, kompanija za pretragu interneta, kupila je onlajn banku Tinkoff, dok je bankarski gigant Sberbank predstavio paket tehnoloških proizvoda samo dva dana kasnije. Prema pisanju Moscow Times-a „analitičari smatraju da je Rusija odavno trebalo da podstakne projekte digitalizacije, te da bi obe kompanije mogle da budu na dobitku“.

Pozadina ovog sukoba je nešto sumornija i tiče se sve grubljih pokušaja Kremlja da tehnološke firme u Rusiji stavi pod državnu kontrolu. Yandex je bio pod pritiskom da ruskoj vladi dozvoli veći uticaj na kompanijske odluke, dok je Sberbank državno preduzeće (trenutno pod američkim sankcijama). Korporativna preuzimanja poput Yandexove akvizicije Tinkoffa guraju ruske tehnološke kompanije u rastuće konglomerate koje kontroliše ili direktno vlada ili drugi akteri na liniji državne politike.

Aprila 2014., Pavel Durov, osnivač najpopularnije ruske društvene mreže VKontakte, objavio je pismo FSB-a, službe odgovorne za domaću bezbednost ali i inostrani elektronski nadzor. U pismu su zahtevani lični podaci korisnika iz popularnih VK grupa umešanih u ukrajinske Euromajdan proteste, koji su rezultirali svrgavanjem predsednika Viktora Janukoviča. Zahtevi FSB-a pokazuju moć vlade da odzume korisničke podatke od privatnih kompanija i koristi ih za špijunske operacije u inostranstvu.

Ono što rusku praksu nadzora razlikuje od većine demokratskih vlada (uključujući SAD) je nedostatak bilo kakvih političkih ili pravnih prepreka u zaštiti privatnosti korisnika. Kada je Edvard Snouden obznanio projekat PRISM 2013. godine, otkrivši da američke obaveštajne službe prikupljaju podatke sa društvenih medija, to je postala glavna priča u američkoj politici. Američke tehnološke kompanije su promenile svoje protokole kako bi sačuvale korisničke podatke, te izvele vladu pred sud kako bi osporile praksu nadzora. U Rusiji, gde je Putinov režim već uništio nezavisno pravosuđe, uspostavio kontrolu nad većinom medija i značajno suzbio civilno društvo, otkriće Durova imalo je malo odjeka u javnosti i tehnološkom sektoru.

Slučaj VKontakte ukazuje na različite taktike koje je ruska vlada primenjivala u sticanju medijske kontrole. U trenutku kada je Durov objavio pismo FSB-a, već je bio pobegao iz Rusije. To je bio poslednji u nizu javnih obračuna između Durova i ruske vlade, uključujući naloge tužioca da se uklone VK stranice koje su pozivale na proteste zbog neregularnih izbora, nakon čega je specijalna policija pretresla njegov stan.

Policijske racije na kancelarije tehnoloških kompanija i domove njihovih vlasnika redovna su pojava u Rusiji. Taktike zastrašivanja često idu uz mešanje u korporativno vlasništvo sa ciljem stavljanja pod kontrolu državnih kompanija ili biznismena bliskih Kremlju. U ovom slučaju, pritisak na Durova vršio je milijarder i bliski Putinov saveznik Ališer Usmanov, želeći da njegova kompanija Mail.ru stekne kontrolni paket u VK. U tome je uspeo nekoliko meseci nakon bekstva Durova iz Rusije.

Pavel Durov, osnivač VK i Telegrama, Džakarta, avgust 2017. (foto: AP)

To je bio trenutak konsolidacije najvećih ruskih internet platformi, što je, poređenja radi, kao kada bi Fejsbuk nakon kupovine Instagrama preuzeo kontrolu i nad Gmail-om. Ukrupnjavanje preduzeća u tehnološkom sektoru uvek je problem za slobodu izražavanja i informisanja. U Rusiji, međutim, pokretačka snaga takvih procesa nisu poslovni motivi kompanija već politički ciljevi države.

U slučaju Mail.ru, ove platforme su došle pod šapu imućnog vlasnika spremnog da cenzuriše antiputinovsku štampu i napadne Putinove kritičare. Međutim, to nije bio kraj poslovnih mahinacija u cilju preuzimanja kontrole na tehnološkim giganatima. Kao najveći pretraživač i izvor vesti na ruskom internetu, Yandex je postao primarna meta ruske vlade. Nedavne promene u strukturi kompanije došle su nakon pretnji novim zakonom kojim bi se ograničilo ili zabranilo učešće stranog kapitala u ruskim tehnološkim kompanijama.

Predloženim zakonom je direktno izvršen pritisak na Yandex da restrukturira preduzeće, što dokazuje činjenica da je zakon najavljen 2018. godine, tokom pokušaja preuzimanja od strane Sberbanke, a zatim povučen nakon što se Yandex dobrovoljno restrukturirao. Međutim, drugi zakoni su ograničili aktivnosti ruskih kompanija metodama koje prevazilaze vlasništvo.

Ruski državni nadzorni sistem (SORM), dao je FSB-u pristup kompletnoj telekomunikacionoj infrastrukturi od 90-ih godina prošlog veka do danas. Telekom firme nemaju mogućnosti da se odupru, budući da SORM daje FSB-u tehnički kapacitet i zakonsko pravo da prikuplja podatke od privatnih kompanija bez njihovog znanja.

Zakon iz 2012. godine je ruskoj agenciji za nadzor interneta, Roskomnadzoru, omogućio da blokira veb stranice zbog navodnih kriminalnih aktivnosti; u praksi je to iskorišćeno za cenzuru političkih sadržaja, ostavljajući izdavače i vlasnike sajtova bez pravnog leka. Poslednji zakoni „Yarovaya“ i „suvereni internet“, koji su stupili na snagu 2018/19. godine, nametnuli su dodatni nadzor i cenzuru tehnološkim kompanijama, te potkopali preostale pravne i tehničke kapacitete za zaštitu korisnika.

Sve ovo vodi ka sumornom zaključku: ruski tehnološko-poslovni sektor više ne može biti baza slobodnog interneta. Građani koji žele zaštićene privatne komunikacije i necenzurisane informacije moraće da se okrenu drugim resursima. Sva je prilika da ni međunarodne kompanije nisu i neće biti pouzdana alternativa.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: Reuters)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.