Dva meseca kasnije: Škole ipak nisu žarišta covida-19?

Podaci prikupljeni širom sveta pokazuju škole nisu žarišta zaraze koronavirusom. Uprkos strepnjama, infekcije covidom-19 nisu naglo skočile kada su škole i obdaništa otvoreni nakon prvog talasa pandemije. Tamo gde masovne zaraze zaista izbiju, rezultat je uglavnom mali broj obolelih.

Međutim, istraživanja takođe pokazuju da deca mogu da zakače virus i prošire virusne čestice, pri čemu će ih starija deca verovatno preneti drugima. Naučnici kažu da uzroci ovakvih trendova nisu jasni, ali se svakako uzimaju u obzir pri kreiranju zdravstvenih politika prema starijoj deci i nastavnicima.

Čini se da škole i vrtići pružaju idealno okruženje za prenošenje virusa, budući da se velike grupe okupljaju u zatvorenom prostoru tokom dužeg vremenskog perioda, kaže Volter Has, epidemiolog sa Instituta Robert Koh u Berlinu. Ipak, globalno su infekcije covidom-19 i dalje znatno niže među decom nego kod odraslih, kaže naučnik.

Čak i u mestima gde je lokalno širenje bilo u porastu, školske epidemije bile su vrlo retke, posebno kada su preduzete mere predostrožnosti. U Italiji, više od 65.000 škola je otvoreno u septembru, dok je rastao broj slučajeva u lokalnim zajednicama. Četiri nedelje kasnije, samo je 1.212 škola zabeležilo masovno zaražavanje. U 93% slučajeva prijavljena je samo jedna infekcija, a samo jedna srednja škola imala je grupu od preko 10 zaraženih.

U državi Viktorija u Australiji, gde je bio veliki porast infekcija tokom jula, epidemije u školama i vrtićima takođe su bile retka, iako su škole bile samo delimično otvorene. Dve trećine od 1.635 škola imale su po jedan slučaj covida-19, dok je 91% prijavilo manje od 10 infekcija.

U Sjedinjenim Državama, prenošenje unutar lokalnih zajednica ostalo je visoko u mnogim mestima gde su škole otvarane u avgustu, a udeo infekcija kod dece nastavio je da se penje, kaže Ališa Kaušik, pedijatar iz grada Sijuks Siti u Ajovi i portparol Američke pedijatrijske akademije.

Međutim, nije utvrđeno koliko često su epidemije iz škola prenošene na zajednicu, jer su i drugi faktori, poput ublažavanje restrikcija za firme i okupljanja, takođe doprinosili komunalnoj epidemiji. Pojačano testiranje u kasnijim fazama pandemije verovatno je povećalo i broj slučajeva, kaže Kaušik.

Podaci o školskim epidemijama u Engleskoj takođe pokazuju da su odrasli prvi bili inficirani. Tokom juna, većina od 30 potvrđenih zaraza u školama odnosila se na prenos između članova osoblja, a samo 2 slučaja od učenika do učenika.

Istraživači pretpostavljaju da škole nisu postale žarišta covida-19 jer su deca, posebno ona mlađa od 12 godina, zaista manje podložna infekciji od odraslih. A kada se zaista zaraze, ređe prenose virus drugima, kaže Has. U analizi nemačkih škola, Hasov tim je otkrio da su infekcije ređe kod dece uzrasta 6–10 godina nego kod starije dece i školskog osoblja. „Mogućnost prenošenja raste sa godinama, a adolescenti su prenosnici jednako kao i odrasli. Tinejdžeri i nastavnici bi trebalo da nose maske ili da se vrate onlajn lekcijama kada bukne lokalna epidemija,” zaključuje Has.

Zašto su mala deca najređi prenosnici koronavirusa, nije sasvim jasno, kaže Has. Jedna od teorija je da su zbog malih dimenzija pluća manje sposobni da izbacuju zarazne aerosole. Has kaže da se isto dešava kod tuberkuloze, mada se infekcija širi iz lezija na plućima; infekcije Sars-Cov-2 su različite, jer virus inficira gornje disajne puteve. „Ovaj problem me zbunjuje“, priznaje Has.

Druga mogućnost je da deca teže prenose virus jer su najčešće asimptomatična. U britanskoj studiji na uzrastima 2-15 godina, blizu 50% zaražene dece nije razvilo simptome. „Ne postoji nulti prenos ili nulti rizik“, kaže dr Rasel. Ali rizik od infekcije u školama jeste nizak, posebno kada je prenos u zajednici nizak, kaže ona.

(Nature-ZTP, foto: EPA)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.