Trijumf norveške levice na izborima, klimatske teme u prvom planu

Klimatska kriza je bila dominantna tema na parlamentarnim izborima održanim 13. septembra u Norveškoj, jednoj od najvećih svetskih izvoznica nafte. Međutim, pobeda levog centra ne znači da je zemlja spremna za radikalne promene.

Lider Laburističke partije Jonas Gar Store pokušaće tokom narednih dana i nedelja da formira novu vladu, koja će biti ili manjinska ili koaliciona. Njegova pobeda znači da će, po prvi put od 1959, svih pet nordijskih zemalja imati premijere sa levog centra. Ovo je kraj osmogodišnje vladavine konzervativne premijerke Erne Solberg i početak ozbiljnijeg suočavanja sa klimatskom krizom. Ali ostaje da se vidi kako i kada će to suočavanje dokačiti proizvodnju nafte i sa njom povezana ulaganja.

„Sada postoji potencijal za promene,“ kaže Popi Kalesi, stručnjakinja za energiju iz Rogalanda, regiona bogatog naftom i gasom na jugozapadu zemlje. Kao i mnogi drugi u Norveškoj, ona smatra da je avgustovski izveštaj Međuvladine komisije za klimatske promene zaslužan za ovakav izborni rezultat. „U poslednja dva meseca javno mnjenje se pomerilo više nego u poslednje dve godine,“ primećuje Kalesi. Pa ipak, sagovornica „ne očekuje da će se desiti nešto radikalno“ u naredne četiri godine. „Mi smo izrazito demokratska zemlja i trebaće vremena da se postigne konsenzus o energetskoj tranziciji.“

Ne sme biti daljih ulaganja u fosilna goriva ako se želi postići nulta emisija ugljenika do 2050, insistirala je Međunarodna agencija za energetiku u maju. Takođe, u članku objavljenom u časopisu Nature, zaključeno je da 60 odsto svetskih zaliha nafte mora ostati u zemlji kako bi svet imao 50 odsto šanse da globalno zagrevanje zadrži ispod 1,5°C. Ipak, uprkos ovim zaključcima i izraženoj ekološkoj svesti, malo je verovatno da će Norveška okončati svoju dugogodišnje oslanjanje na naftu.

MDG (Zelena stranka) jedina je nastupila sa otvorenim stavom o prekidu eksploatacije fosilnih goriva, ali nije prešla izborni cenzus od 4 odsto. „Verujem da je oročavanje naše naftne i gasne industrije pogrešna industrijska politika i pogrešna klimatska politika,“ izjavio je Store dan uoči izbora. Međunarodna javnost će sa pažnjom pratiti kako će zemlja postupati sa svojim naftnim fondom, koji drži 1,4 odsto svih aktivnih kompanija. Store je najavio da će nulta emisija gasova biti glavni cilj kompanija u koje državni fond investira.

Jedan od aspekata energetske tranzicije u kojem Oslo i njegova predgrađa prednjače je prelazak sa benzinskih i dizel automobila na električna vozila. EU je odredila 2035. kao krajni rok za prodaju automobila sa klasičnim motorima, ali Norveška cilja na 2025. „Ovu politiku podržavaju praktično sve partije,“ kaže Jap Burger, saradnik lokalnog NGO-a koji se zalaže za obnovljivu energiju. Ovaj cilj ne podržava samo krajnje desničarska Partija progresa, koja je na izborima izgubila poslanička mesta. Prioritet nove vlade je da infrastruktura za punjenje vozila sustigne njihovu prodaju, te da podsticajne mere za domaćinstva ubrzaju energetsku tranziciju. Pažnja će naočito biti usmerena na siromašnija domaćinstva u ruralnim oblastima kako bi se ispoštovao zadati rok.

Klimatske odluke će morati da budu brze ako Norveška želi da prepolovi emisije gasova u narednih deset godina. Lokalni zagovornici čiste energije smatraju da su promene neizbežne. „Mnogi su rekli da će ovo zaista biti klimatski izbori ako zelene partije ostvare bolji rezultat,“ kaže Stefen Kalbeken, direktor u Cicero centru za međunarodna klimatska istraživanja. Ali za njega je daleko važnije to što su sve partije shvatile klimatsku krizu kao ključno izborno pitanje.

„Klimatske promene su postale ključni deo identiteta većine stranaka, svi su postigli napredak po tom pitanju,“ primećuje Kalbeken. „Kao istraživač, ne želim samo da vidim primenu određenih politika, već njihovu dugoročnost.“ Kalesi zaključuje: „Sedamdesetih godina svi su mislili da je budućnost u ribarstvu i sardinama, a onda se pojavila nafta. Norvežani su oportunisti i mislim da će ista stvar ponoviti. Retko ko tvrdi da će nafta i gas biti bezbedna industrija nakon 2030.”

(NewStatesman-ZTP, foto: Arbeiderpartiet)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.