Trgovina oružjem: SAD ostaje glavni dobavljač, rekordne nabavke na Bliskom istoku

Sjedinjene Države i dalje su najveći svetski izvoznik naoružanja, dok zemlje Bliskog istoka uvoze oružje na rekordno visokom nivou, stoji u izveštaju Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (Sipri).

Izveštaj Trendovi u međunarodnim transferima naoružanja, objavljen krajem marta, otkrio je da je, dok je globalna prodaja oružja stagnirala u periodu 2016-2020, uvoz na Bliskom istoku i Severnoj Africi porastao za 25 odsto. Prema Sipriju, oko 47 odsto američkog izvoza oružja između 2016. i 2020. otišlo je na Bliski istok, što je rast od 28 odsto u odnosu na prethodnih pet godina.

Prema ovim podacima, američki izvoz oružja u Izrael porastao za 335 odsto, u Katar za 208 procenata i u Saudijsku Arabiju za 175 odsto. Izveštaj je zaključio da SAD nisu samo najveći izvoznici krupnog naoružanja, što je ustaljena praska još od kraja hladnog rata, već je i njihov globalni udeo u izvozu oružja porastao sa 32 na 37 odsto u poslednjih pet godina.

Nasuprot tome, ruski izvoz oružja smanjio se za 22 procenta tokom poslednjih pet godina, time produbljujući jaz između dva najveća svetska izvoznika. Sipri, koji zaseda u Švedskoj, objavljuje podatke o trgovini oružjem na svakih pet godina „kako bi pružio sveobuhvatan uvid u trendove, s obzirom na značajne godišnje oscilacije u međunarodnim transferima“.

Prema novom izveštaju, zemlje koje su zabeležile najveći procenat rasta uvoza za poslednjih pet godina uključuju Katar (+361%), Egipat (+136%) i Saudijsku Arabiju (+61%). Druge zemlje, poput Alžira, povećale su uvoz za 64 procenta, dok su Maroko i UAE smanjili uvoz za 60 i 37 odsto. I pored toga, UAE ostaju deveti najveći uvoznik naoružanja na svetu, od čega se većina dobavlja iz SAD-a, Francuske i Rusije.

Delovi Bliskog istoka su nestabilni decenijama, a regionalne autoritarne vlade i oružane grupe koristile su oružje i subvencije iz SAD-a i drugih zemalja globalnog severa. Tokom 43-mesečne blokade Katara, koju je Saudijska Arabija započela 2017. godine, američki izvoz oružja u obe zemlje značajano se povećao, što je dodatno podiglo tenzije u regionu.

„Porast uvoza oružja dogodio se u atmosferi napetih odnosa između nekoliko država u zalivskom regionu i na istočnom Mediteranu,” kaže Aleksandra Kuimova, istraživačica Siprija. „Mnoge regionalne države pokušavaju da igraju glavnu ulogu na Bliskom istoku i koriste naoružanje kao ključno sredstvo u ostvarivanju ovog cilja,“ dodaje Kuimova.

U periodu 2016-2020, SAD su snabdevale naoružanjem 96 država, daleko više nego bilo koja druga zemlja. Izveštaj navodi da je Saudijska Arabija činila 24 odsto ukupne američke prodaje oružja. Kuimova kaže da je u poslednjih pet godina došlo do znatnog povećanja izvoza oružja iz SAD-a u određene zemlje. „Od 2016. do 2020., ukupan izvoz američkog oružja bio je 85 odsto veći ruskog, dok je u periodu 2011–2015. ta razlika iznosila samo 24 odsto.

Prema Sipriju, 65 država je izvozilo oružje tokom proteklih pet godina, a pet najvećih dobavljača (SAD, Rusija, Francuska, Nemačka i Kina), zahvatilo je 76 odsto ukupnog izvoza oružja. Zemlje Severne Amerike i Evrope činile su 86 procenata celokupne trgovine naoružanjem. Izvoz iz Francuske povećan je za 44 odsto, pri čemu su većinu njihove opreme uvezli Indija, Egipat i Katar.

Azadeh Šahšahani, pravni zastupnik Projekta Jug, opisala je nalaze kao „nedopustive“. „Američka vlada je spremna da zatvori oči pred zločinima koje čine mnoge države, ukoliko su pouzdani uvoznici američke ratne mašinerije. Umesto da podrži mir, globalni sever nastavlja kolonijalnu tradiciju ratovanja. Ovo objašnjava odsustvo konkretne akcije zbog sistematskog kršenja ljudskih prava u zemljama poput Saudijske Arabije i Egipta,“ kaže Šahšahani.

Najnoviji Siprijev izveštaj takođe je otkrio da su vodeće kompanije za izvoz oružja i vojnih usluga još uvek pretežno sa globalnog severa, posebno iz SAD-a, gde se nalazi sedište prvih pet kompanija. Po prvi put se Edge, državna vojna kompanija iz UA Emirata, našla na Siprijevoj listi 25 najuspešnijih firmi za proizvodnju oružja, sa udelom od 1,3 odsto u svetskoj trgovini.

Edge oprema oružane snage Emirata i razvija dronove, automatska vozila, pametno oružje i elektronsku borbenu opremu. „Edge je dobar primer kako kombinacija visoke domaće potražnje za vojnim proizvodima i želje za manjom zavisnošću od stranih dobavljača pokreće rast vojnih kompanija na Bliskom istoku,“ kaže Piter Vezeman, viši saradnik Siprijevog istraživanja vojne potrošnje i naoružanja.

U februaru je izvršni direktor Edge-a Fejsal al-Banaj rekao da će proizvoditi delove za lovce F-35 ukoliko se Vašington složi da proda svoje ratne avione Emiratima, a nakon odluke Bajdenove administracije da preispita ugovore sklopljene pri kraju Trampovog mandata. Prema Wall Street Journal-u, revizija ugovora obuhvata precizno navođenu municiju prodatu Saudijskoj Arabiji i borbene avione F-35 izvezene Emiratima.

Tokom proteklih pet godina, Saudijska Arabija činila je 11 odsto uvoza naoružanja, a prema podacima Siprija najveći je uvoznik američke, britanske i kanadske opreme. Početkom februara, u svom prvom spoljnopolitičkom obraćanju sa mesta predsednika, Bajden je rekao da SAD više neće podržavati rat u Jemenu koji predvodi Saudijska Arabija. Dva meseca kasnije, aktivistima i poslanicima još uvek nije jasno šta bi nova politika trebalo da podrazumeva.

„Ovo je treća administracija koja aktivno podstiče ovaj rat. Uprkos nedavnim obećanjima, a bilo je i pozitivnih pomaka, rat se nastavlja, a bombe i dalje padaju uz podršku SAD-a, čak iako ta podrška izgleda malo drugačije,“ rekao je krajem marta Širin al-Adejmi, docent na Državnom univerzitetu u Mičigenu. „Kako SAD mogu da pričaju o miru u Jemenu dok su aktivno uključene u bombardovanje i izgladnjivanje civila,“ upitala je Adejmi.

Studija koju je krajem marta objavio Yemen Data Project otkrila je da je saudijska koalicija izvela oko 22.766 vazdušnih napada u Jemenu i 65.982 pojedinačnih vazdušnih udara u proteklih šest godina. U izveštaju se procenjuje da 30 odsto napada pogađa civilne lokacije, uključujući škole, stambena područja i bolnice.

Za to vreme, Indija ostaje druga na listi najvećih uvoznika krupnog naoružanja na planeti, uprkos smanjenju uvoza iz Rusije i porastu domaće proizvodnje. Indija je takođe postala najveći uvoznik izraelskog oružja, dok se odnosi dve zemlje osnažuju. „Izbegavajući zavisnost od jednog izvoznika (Rusija), Indija vodi politiku diverzifikacije kroz seriju ugovora sa različitim dobavljačima, uključujući Izrael, Francusku i SAD,“ kaže Kuimova. Izraelski izvoz oružja zahvata tri odsto globalne trgovine i danas je 59 odsto veći nego prethodnih pet godina, navodi se u izveštaju.

Iako postoje naznake da je pandemija covida-19 uzrokovala pad trgovine oružjem u 2020. godini, Sipri tvrdi da su Sjedinjene Države i Francuska „podigle nivo isporuke oružja tokom 2020. u odnosu na period 2011–19.“

(MiddleEastEye-ZTP, foto: AP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.