Gomilanje trupa blizu granice: Da li se Rusija priprema za rat u Ukrajini?

Grupisanje ruskih vojnih snaga blizu granice sa Ukrajinom nastavilo se tokom prošle nedelje, izazivajući zabrinutost svetske javnosti zbog krajnjih namera Moskve, dok su visoki ruski zvaničnici i državni mediji pojačali svoju zapaljivu retoriku.

Ono što je najpre izgledalo kao demonstracija moći novoj Bajdenovoj administraciji, postalo je, po svemu sudeći, nešto ozbiljnije. Video snimci objavljeni na društvenim mrežama prikazuju kolone vojnih vozila koja u region pristižu čak iz dalekog Sibira. Trupe se gomilaju južno od ruskog grada Voronježa, oko 250 kilometara udaljenog od ukrajinske granice, što je dovoljno daleko da odagna pomisao na invaziju, ali dovoljno blizu da zategne međunarodne tenzije.

Dolazak trupa iz zapadnih i južnih okruga daleko premašuje razmere standardnih vojnih vežbi kakve je Rusija izvodila u poslednje vreme. Ono što zbunjuje i zabrinjava kod grupisanja u Voronježu je njegov očigledno ofanzivni karakter, kaže Kirill Mihailov, istraživač iz Tima za konfliktnu bezbednost. Predmetna regija se graniči sa zvaničnom Ukrajinom, a ne sa otcepljenim regionima u Donjecku i Lugansku, gde lokalne vlasti zavise od ruske podrške.

Gomilanje vojske praćeno zveckanjem oružjem od strane ruskih zvaničnika. U četvrtak je visoki funkcioner Kremlja Dmitrij Kozak upozorio da bi velika eskalacija sukoba označila „početak kraja Ukrajine“. Istovremeno, Moskva je upozorila da Kijev priprema etničko čišćenje Rusa u Donbasu, te da ruska intervencija nije isključena. U petak je ruski sekretar za štampu Dmitrij Peskov upozorio da će Rusija biti primorana da interveniše ukoliko dođe do „ljudske katastrofe slične Srebrenici“, pozivajući se na zločin nad bosanskim muslimanima od strane srpskih snaga u julu 1995. godine.

U četvrtak je sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki rekla da su SAD uznemirene zbog „eskalacije ruske agresije“ u regionu. U petak je državni sekretar Entoni Blinken razgovarao sa svojim nemačkim kolegom Hajkom Masom, naglasivši važnost podrške Ukrajini u atmosferi „jednostranih ruskih provokacija“. Oštra retorika periodično se obnavljala otkako je mirovni sporazum iz 2015. okončao ratne sukobe i obe strane doveo u pat poziciju. Međutim, zapadni lideri su očito uznemireni. CNN je u četvrtak izvestio da SAD razmatraju slanje ratnih brodova na Crno more u znak podrške.

Voronjež, Rusija (foto: Reuters)

Dugogodišnji posmatrači sukoba kažu da je sveobuhvatna invazija malo verovatna. „Svi pažljivo pratimo situaciju. I dalje mislim da je to više signal i demonstracija moći, ali niko nije spreman da odbaci mogućnost eskalacije sukoba,“ kaže je Andrea Kendal-Tejlor, programska direktorka Centra za novu američku bezbednost i bivša službenica Nacionalnog obaveštajnog saveta.

Razlog za grupisanje snaga ostaje nejasan, ali stručnjaci ukazuju na domaće faktore u Rusiji, Ukrajini i Sjedinjenim Državama. Rejting ruskog predsednika Putina je u osetnom padu. Kremlj se i dalje bori sa pandemijom, a bilo je i masovnih uličnih protesta zbog hapšenja opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, koji je nakon stupanja u štrajk glađu zatražio medicinsku negu zbog pogoršanog zdravlja.

„Iz Kremlja dolazi čitav niz agresivnih poteza,“ kaže Kendal-Tejlor, uključujući nedavno ponižavanje najvišeg diplomate EU Žosepa Borela tokom njegove posete Moskvi i odluke o opozivu ruskog ambasadora iz SAD-a radi konsultacija. „Utisak je da Putin pojačava narativ o opkoljavanju Rusije.“

Ukrajinski predsednik Zelenski zauzeo je oštriji stav prema Rusiji, kaznivši Putinovog saveznika Viktora Medvedčuka i zatvorivši tri TV stanice pod kontrolom ovog oligarha. Moskva bi mogla isprovocirati ishitreni potez Zelenskog u Donbasu, što bi opravdalo ruski odgovor, baš kao što je to učinila u Gruziji 2008., kada je njen bivši predsednik Sakašvili ušao u rat zbog otcepljenja Južne Osetije.

„Izgleda da u Moskvi doživljavaju Zelenskog kao novog Sakašvilija,” kaže analitičar Majkl Kofman. „Možda je ovaj utisak netačan, ali može imati realne posledice,“ dodao je. A tu je i nova administracija u Vašingtonu. Predsednik Bajden dobro poznaje Ukrajinu, budući da je bio glavni čovek bivšeg predsednika Obame u tom sukobu. „Mislim da u Kremlju postoji zabrinutost da Bajdenova administracija daje više manevarskog prostora Zelenskom za poteze koji su protivni Moskvi,“ procenjuje Kendal-Tejlor.

Putin će možda želeti da reprizira 2008., ali nema iste karte na stolu. „Ono što bi Putin voleo je da ne izvrši invaziju, već da ponovi gruzijski scenario iz 2008,“ kaže Taras Kuzio, profesor na Nacionalnom univerzitetu u Kijevu, govoreći u petak na tribini u organizaciji nemačkog Maršal fonda. Ali „Zelenski nije Sakašvili,“ zaključuje profesor.

(ForeignPolicy-ZTP, foto: EFE/EPA)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.