Trend odrađivanja posla: Otkud tolika frka oko „tihog otkazivanja”?

Nije do zločina, već do prikrivanja. I nije do videa, već do njegovog odjeka. Poslednjih nekoliko nedelja termin „tiho otkazivanje” ušao je u diskusije o radnom mestu. Snimak sa TikToka od 17 sekundi, u kojem Amerikanac po imenu Zaid Kan promoviše princip odrađivanja posla, izazvao je popriličnu buru.

Sam video je čudesno jednoličan. Klavir svirucka, a fraze poput „Posao nije vaš život“ i „Vaša vrednost nije definisana vašom produktivnošću“ trepere na ekranu. Kan smatra da vreme koje ne provedete izgarajući na poslu možete provesti igrajući se mehurićima od sapunice i diveći se drveću. Dosadan ili ne, video je pogodio osetljivu žicu. Radnici su počeli da dele svoje priče o tome kako su prestali da rade prekovremeno, o ravnoteži posla i privatnog života, i o radu koji je dovoljan da se posao obavi, a da se ne podlegne izgaranju. Nekoliko šefova odmah je izgubilo živce. Kevin O’Liri, biznismen i televizijski autor, nazvao je to „najgluplja ideja koju sam ikada čuo“. Arijana Hafington, još jedna preduzetnica, napisala je na LinkedIn-u da je tiho otkazivanje „korak ka odustajanju od života“.

Činjenica da su neki zaposleni nezainteresovani za svoj posao teško da je nova. Na svim radnim mestima zaposleni pokazuju različite stepene posvećenosti poslu. Neki rade do kasno, drugi odlaze tačno u 5 sati, a čini se da nekolicina ne radi ništa više od disanja. Galupovo istraživanje među radnicima širom sveta pokazalo je da je samo 21 odsto njih predano svom poslu. Sama ideja izgaranja zahteva raspodelu napora, pri čemu manje posvećene kolege postavljaju osnovicu prema kojoj se drugi mogu vrednovati. Priroda posla takođe je važna: lakše je biti posvećen određenim poslovima nego nekim drugim. Nije iznenađujuće što tiho otkazivanje ima poseban odjek u ovom trenutku. Mnogi radnici se osećaju otuđeno od svog posla.

Načelo o napornom radu za veću platu manje je privlačno nego što je nekada bilo. Serija velikih šokova, od finansijske krize 2007-09 do pandemije, učinila je da planiranje karijere mnogima postane besmisleno. Veće plate ne garantuju viši kvalitet života u mnogim aspektima; prema istraživanju Halifaks banke, priuštivost stanovanja je na najnižem nivou zabeleženom u Britaniji. Sve to demotiviše radnike da provode celu noć na poslu nadajući se unapređenju. Reakcija pojednih dikrektora na prvi pogled deluje preterano. Ovo ipak nije početak revolucije. Sporni video jeste prikupio 3,5 miliona pregleda na TikToku, ali najgledaniji video na ovoj platformi ima čak 2,2 milijarde pregleda (u njemu mađioničar jaše na metli). Čak i lenjivci moraju da zarade novac; pokazivanje entuzijazma i dalje je pouzdan način za napredovanje na poslu.

Pa ipak, ovo je novi i uznemirujući trend za mnoge izvršne dirkektore. Uzmimo tipove ljudi koji žele da stignu do menadžerske kancelarije. To su pojedinci sa najvišim karijernim ambicijama koji su snažno motivisani novcem i koji su pretvorili svoj život u posao. Tiho otkazivanje prosto nije u njihovom karakteru. Međutim, menjaju se stara uverenja o tome šta motiviše ljude. Potraga za svrhom je danas važnija nego što je bila u vreme sazrevanja mnogih savremenih šefova. Moderna verzija Gordona Geka bi vodila društveno odgovorni fond i mantrala „green is good“. Istraživanje objavljeno prošle godine pokazalo je da su kolege i kultura važniji za osećaj zadovoljstva poslom nego visina plate, što je šamar svima koji misle da je perspektiva dobijanja veće plate dovoljna za podsticanje radnog entuzijazma.

Pandemija je uznemrila šefove i na druge načine. Savetovati zasposlenog da radi prekovremeno u trenutku kada većina brine zbog pregorevanja zaista deluje iritantno. Mnogi menadžeri žele da se zaposleni vrate u kancelarije, okruženje u kojem su gradili svoje karijere; krajem leta je počela nova kampanja američkih kompanija da se radnici vrate u svoje ‘kockice’. Ideja da se zaposleni zaista igraju mehurićima od sapunice umesto da grizu na poslu, podstiče nepoverenje u rad od kuće. Talas tihog otkazivanja je priča o dve otuđene grupe. Jednu čine razočarani radnici koji se pitaju koja je svrha iscrpljivanja na poslu. U drugoj grupi su pripadnici korporativne elite čije je poimanje posla i rada sada na udaru.

(TheEconomist-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.