TikTok: Od gumenih medvedića do bezbednosne pretnje

Predsednik Donald Tramp upozorio je da će zabraniti mrežu TikTok ukoliko njeno poslovanje u SAD-u ne preuzme američka firma. Dakle, kako je jedna aplikacija za bezazlenu zabavu došla do toga da je smatraju bezbednosnim rizikom?

Setimo se crvenog gumenog medvedića na slabo osvetljenoj bini, uz prepoznatljivi glas pevačice Adel. Zatim, dok se pozadinski glasovi pridružuju horskom pevanju, kamera se udaljava kako bi otkrila još stotine gumenih medvedića koji pevaju hit Someone Like You.

Ovaj video je objavljen u decembru 2018. godine, nakon čega je skupio milione pregleda i bio izuzetno zapažen na drugim društvenim mrežama. Publika je od tada neprekidno rasla, i danas je čine stotine miliona uglavnom vrlo mladih i kreativnih korisnika.

Nastanak TikTok-a bitno se razlikuje od uobičajenih priča o start-up kompanijama i njihovim skromnim počecima. Ova poslovna imperija nije sagrađena uz pomoć prijatelja u nečijoj garaži, već je nastala spajanjem postojećih aplikacija.

Najpre je aplikacija Musical.ly pokrenuta u Šangaju 2014. godine, uz snažne poslovne veze sa Amerikom i solidnu publiku na tamošnjem tržištu. Dve godine kasnije, kineski tehnološki gigant ByteDance lansirao je sličan servis pod nazivom Douyin. Nakon velikog uspeha u Kini i Tajlandu, kompanija je odlučila da se proširi, pa je kupuila Musica.ly i startovala sa novom aplikacijom TikTok.

U julu ove godine aplikacija beleži dve milijarde preuzimanja i oko 800 miliona aktivnih korisnika. Ovako brz rast popularnosti stavio je TikTok na dnevni red političara u mnogim zemljama. Šta znači imati moćnu kinesku aplikaciju kao sastavni deo društvenog života?

Iako su optužbe nejasne, Indija i SAD sumnjaju da TikTok od korisnika prikuplja osetljive podatke koje bi kineska vlada mogla da koristi za špijuniranje. Nezvanično, svako veliko kinesko preduzeće ima internu „ćeliju“ koja raportira vladajućoj Komunističkoj partiji Kine.

Indijska vlada je u junu zabranila TikTok, zajedno sa desetinama drugih kineskih aplikacija, navodno zbog pritužbi da aplikacije „kradu i neprimetno prenose podatke korisnika“. Nedavno je i američki državni sekretar Majk Pompeo ustvrdio da je TikTok među nizom kineskih aplikacija „koje podatke prenose direktno Komunističkoj partiji Kine“.

Takođe, britanska Informaciona komisija i australijske obaveštajne agencije trenutno analiziraju aplikaciju, ali nisu otkrili detalje pretrage. Naravno, valja imati na umu da su odnosi između ovih zemalja napeti, pri čemu se SAD sukobljavaju sa Kinom oko trgovine, indijske i kineske snage umešane su u pogranične sukobe, dok se V. Britanija protivi novim bezbednosnim propisima u Hong Kongu.

Predmet spora je šta TikTok tačno radi sa podacima korisnika. Ono što znamo iz njegovog pravilnika jeste da aplikacija prikuplja ogromnu količinu podataka, uključujući:

– Koji video snimci se gledaju i komentarišu
– Podaci o lokaciji
– Model telefona i operativni sistem
– ritmovi pritiskanja tastera prilikom kucanja

Sve ovo ukazuje da je žetva podataka na TikTok-u uporediva sa aktivnostima ostalih društvenih mreža, pogotovo Facebook-a. Ipak, novi izvršni direktor TikTok-a Kevin Majer rekao je da će stručnjacima omogućiti detaljnu analizu koda koji stoji iza njegovih algoritama.

Međutim, pitanje nije samo koji podaci se prikupljaju, već i da li bi kineska vlada mogla da primora ByteDance da joj preda svoje podatke? Kineski zakon o nacionalnoj bezbednosti iz 2017. godine obavezuje sve organizacije ili građane da „podržavaju, pomažu i sarađuju sa državnim obaveštajnim službma“.

Slično kineskom gigantu Huawei-u, šefovi kompanije TikTok više puta su uveravali javnost da će ukoliko se tako nešto od njih zatraži „definitivno odbiti da predaju svoje podatke“.

Dodatnu zabrinutost stvara mogućnost cenzure ili upotrebe aplikacije radi usmerevanja javnih debata. Za većinu mladih, TikTok je prva platforma na kojoj dolaze u kontakt sa društvenim aktivizmom.

Primerice, u maju je bila aktuelna kampanja #BlackLivesMatter. Ali dok je hešteg privlačio milijarde pregleda, primećeno je da aplikacija ignoriše sadržaje afroameričkih korisnika i da se kriju heštegovi povezani sa protestima.

Ovo nije prvi put da je TikTokov algoritam kritikovan zbog selekcije sadržaja. Prošle godine je Gardijan izvestio da je aplikacija cenzurisala politički osetljive materijale, uključujući snimke protesta na trgu Tjenanmen i kampanje za nezavisnost Tibeta.

Prema izveštajima Vašington Posta, kineski moderatori imaju diskreciono pravo da cenzurišu video sadržaje, ali je ByteDance negirao postojanje takvih smernica, dodajući da je moderacija u potpunosti nezavisna od Pekinga.

Sama činjenica da se kompanija Microsoft pominje kao mogući kupac TikTok-ovih američkih operacija, govori da je ova aplikacija jedan od najznačajnijih tehnoloških proizvoda u poslednjih nekoliko godina.

(BBC-ZTP, foto: Reuters/Getty)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.